ПРЕВЕНЦИЈА
Топлотни таласи представљају озбиљан изазов за сточарство: Недостатак воде, хладовине и вентилације може угрозити здравље домаћих животиња
Високе температуре не представљају опасност само за људе, већ и за животиње. Тропски таласи посебно угрожавају домаће животиње на фармама, где последице топлотног стреса могу бити озбиљне, а у најтежим случајевима и фаталне.
Ветеринар Драган Јестротић упозорава да је топлотни удар једно од најтежих стања у ветеринарској медицини и да је, када до њега дође, лечење веома тешко.
- Ми у суштини треба да се бавимо превенцијом, јер када дође до топлотног удара, прогноза је врло лоша - истиче Јестротић за РТС.
Према његовим речима, најугроженије су свиње, јер се тешко расхлађују, због чега им је неопходан сталан приступ води, а када је могуће и блату. Следе живина, високопродуктивне млечне краве, овце и коњи, док се пси налазе тек иза њих.
Међу првим знацима топлотног удара су убрзано дахтање, бледе или плавичасте десни, повраћање, дијареја, али и промене у понашању. Животиња може постати дезоријентисана, успорена или нестабилна, што указује на поремећај терморегулације. Јестротић наглашава да ветеринара треба позвати већ при првој сумњи, а не тек када се стање погорша.
Млечне краве посебно осетљиве у лактацији
Последице топлотних таласа често су највидљивије на великим фармама. Високопродуктивне млечне краве, посебно у периоду лактације, веома су осетљиве на високе температуре.
Због топлотног стреса смањује се унос хране, што доводи до негативног енергетског биланса и метаболичких поремећаја. Истовремено опада производња млека, а у тежим случајевима може доћи и до угинућа животиња.
Зато је неопходно обезбедити расхлађивање објеката, добру вентилацију, системе за орошавање и, где год је могуће, природну хладовину и испуст.
- Једино ћемо максимално обезбедити добробит животиње ако је, колико год је могуће, вратимо природи. Не треба да буде везана ако не мора, нити да борави у загушљивим просторијама са слабом циркулацијом ваздуха - поручује Јестротић.
Посебан проблем, додаје, представљају системи напајања. Појилице које испуштају мале количине воде нису довољне током летњих месеци. Крава при природном напајању може за кратко време да унесе више литара воде, док јој класичне појилице то често не омогућавају.
Због тога Јестротић препоручује веће појилице или резервоаре из којих животиње могу брзо да узму довољну количину воде, уз обавезну циркулацију како би вода остала свежа.
Проветравање кључно за живину
На фармама живине најважније је обезбедити квалитетну вентилацију. Поред високе температуре, додатни проблем представља амонијак који се ствара у објектима.
Системи за извлачење загађеног ваздуха и довод свежег ваздуха треба да раде без прекида, док температура у објектима не би требало да прелази 25 до 30 степени.
За живину која се гаји у двориштима препоруке су сличне као и за кућне љубимце: стално доступна чиста вода, хладовина и храњење рано ујутру или касно увече, како би се избегло кретање током највеће дневне жеге.
Не ледена вода и не шишање „до коже“
Уколико се појаве симптоми топлотног удара, животињу треба постепено расхлађивати расхлађеном, али не леденом водом, и што пре се обратити ветеринару.
Јестротић упозорава и на честу грешку власника паса, који током лета љубимце ошишају готово до коже.
- Poddlaka има важну улогу у терморегулацији. Када се уклони у потпуности, пас може имати још веће проблеме са расхлађивањем организма. Немојте одстрањивати све што му је природа дала као заштиту - каже ветеринар.
Екстремне врућине, додаје, одговарају само малом броју егзотичних тропских врста, док за већину животиња које се гаје у Србији представљају озбиљан здравствени ризик. Због тога су благовремена превенција, довољно воде, хладовина и добра организација неге најбоља заштита током летњих месеци.
