СРБИЈА ВАПИ ЗА СЕЗОНЦИМА: Зарада ДОБРА, а ево где све можете да радите
Од почетка године до друге половине јула издато око 6.700 радних дозвола странцима
Све земље региона муче исту муку, како наћи довољан број сезонских радника, а међу њима и Србија, која сада, као и њени суседи, све више тражи радну снагу у комшилуку.
Надлежни упозоравају на опрез и саветују да се грађани пре пута добро распитају ко је послодавац и да ли нуди уговоре, јер је недавно, према писању медија, једна хрватска агенција "изиграла" групу од 30 сезонаца, међу којима је њих десет из Србије, а који су добили посао као сезонци у Термама Чатеж у Словенији.
Ко су најбоље плаћени сезонци: Летњи послови могу донети зараду и до 500 евра!
Станарина је око 1.300 евра, флаша вина 17! Ево која је држава најскупља у Европи! (ФОТО)
НЕДОСТАЈЕ ПОТРЕБАН КАДАР: Одлаже се примена Закона о заштити података о личности?
Подаци показују да угоститељима и хотелијерима на Хрватском приморју, где сезона увелико траје, према проценама тамошњих струковних удружења и привредне коморе, недостаје око пет хиљада радника, махом у сектору туризма.
У Црној Гори је, према изјавама званичника, ове године ангажовано више од 10.000 радника на сезонским пословима, што је повећање за хиљаду сезонаца у односу на годишњи просек.
Недостатак радне снаге на "летњим пословима" у суседним државама годинама уназад попуњавају радници из Србије и БиХ, најчешће на грађевинским пословима и у ресторанима и хотелима, али и домаћи послодавци запошљавају све више привремених радника како из земље, тако и из земаља региона.
Међутим, како не постоји званична евиденција ангажованих страних сезонских радника, није познато колико њих ради на српским њивама, градилиштима...
У Националној служби за запошљавање кажу да је од почетка јануара до друге половине јула издато 6.700 радних дозвола страним држављанима, али непознато је колико њих је ангажовано на сезонским пословима.
У Министарству за рад рекли су Танјугу да се сезонски послови могу обављати и на основу уговора о раду на одређено време и уговора о привременим и повременим пословима, али се "посебна евиденција о ангажовању сезонских радника по овим уговорима не води".
С друге стране, од почетка примене софтвера за пријављивање сезонских радника у Србији пријављено је око 17.000 сезонаца који су радили 312.000 радних дана, каже Тиса Чаушевић из НАЛЕД-а. "У буџет Србије је на овај начин уплаћено више од 600.000 евра на име пореза и доприноса", односно, нешто више од 70 милиона динара, наводи Чаушевић.
Циљ државе је да се 80 до 100 хиљада сезонаца, колико према неким проценама ради током године на сезонски пословима у Србији, изведе из "сиве зоне", односно уведе у легалне токове рада.
С обзиром на то да не постоје подаци о броју пријава сезонских радника из претходне године, јер се са применом Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима почело 7. јануара ове године, није могуће доћи до бројке да ли је реч о повећању или смањењу броја пријављених радника на сезонским пословима у овој години. Подаци показују да су од 212 послодаваца у Србији који су до сада користили овај систем, трећина њих власници пољопривредних газдинстава.
Експеримент КРАЋЕГ РАДНОГ ВРЕМЕНА дао прве резултате: Успорило отварање НОВИХ РАДНИХ МЕСТА
ПРОШИРУЈЕ СЕ КАПАЦИТЕТ БОРСКЕ ТОПИОНИЦЕ: Кинези улажу 200 милиона у РТБ Бор!
Најплаћенији човек у Србији за четири месеца ЗАРАДИ МИЛИОН ЕВРА
Седамдесет процената оних који ангажују раднике ипак су и даље велика предузећа, комбинати, који у свом поседу имају велике плантаже, најчешће воћа и поврћа. Сезонци се највише ангажују у Војводини, али статистика бележи и да је значајан број ових радника ангажован на југу, у Лесковцу.
Највећи број сезонаца који се ангажују на неколико недеља, без било каквог уговора о раду, и тако остају и без свих радних права, дневнице зарађују код газда пољопривредних имања, које инспектори рада готово да не обилазе.
ИЗВОР ЖИВОТА ЗА 100 МИЛИОНА ЉУДИ: Ово је најважнија река на свету, а због ње би могло да зарати 11 држава (ВИДЕО)