Да ли се у Србији наслеђују дугови покојника? Ево шта закон каже

У домаћој правној пракси често се поставља питање да ли се новчане или друге личне казне преносе на наследнике након смрти окривљеног. Одговор је јасан: личне казне у Србији се не наслеђују, и то није само правно правило већ и логична последица начела личне одговорности. Међутим, са дуговима је ствар другачија. 

Шта су личне казне?

Под личним казнама у Србији подразумевају се све санкције које се изричу физичком лицу и које су везане искључиво за његову личност. 

Најчешћи примери су:

• затворска казна,
• кућни притвор,
• рад у јавном интересу,
• новчана казна изречена као кривична санкција.

Оне се, по закону, не могу пренети на наследнике јер казна постоји искључиво као последица личне кривице учиниоца.

Законски оквир

Кривични законик Републике Србије јасно одређује да је кривица лична и да казна погађа само учиниоца. Такође, Закон о облигационим односима и Закон о наслеђивању предвиђају да наследници могу одговарати само за имовинско-правне обавезе оставиоца, али не и за његове кривичне санкције.

То значи да, уколико неко буде осуђен на затворску или новчану казну, а пре смрти није издржао или платио казну - та обавеза престаје његовом смрћу. Суд или држава не могу тражити од наследника да преузму ту обавезу.

Разлика између казни и дугова

Оно што често ствара забуну јесте разлика између казни и дугова.

Дугови (нпр. неплаћени кредити, комуналије, судски трошкови) улазе у оставинску масу и наследници их могу наследити до вредности наслеђене имовине.

Казне (затвор, новчане казне изречене пресудом) гасе се смрћу осуђеног и никада се не преносе.

Дакле, наследници могу одговарати за финансијске обавезе које су настале из уговорног или имовинског односа, али не и за казне које су биле последица кривичне или прекршајне одговорности.

Прекршаји и саобраћајне казне

Када је реч о прекршајним казнама (нпр. саобраћајни прекршаји), правило је исто – ако возач преминуо пре него што је правоснажно окончан поступак или платио казну, држава не може захтевати од наследника да измире ту обавезу.

Зашто је ово важно?

Ова правна истина често изазива неспоразуме међу грађанима, нарочито када им стигне обавештење о дуговањима преминулог члана породице. Зато је кључно разликовати шта се наслеђује, а шта не.

Наслеђује се дуг – јер је реч о имовинском односу.

Не наслеђује се казна – јер је реч о личној санкцији.

Ево шта наследници у Србији треба да знају

Када неко премине, поред имовине оставља и обавезе. У Србији постоји јасна разлика: личне казне се не наслеђују, али дугови – да. Управо то је оно што многи грађани не знају док се не нађу у оставинском поступку.

Шта се наслеђује?

Према Закону о наслеђивању, наследници не преузимају само станове, куће, земљиште и штедњу, већ и обавезе које је покојник имао за живота. То значи да:

• дугови према банкама,
• обавезе према извршитељима,

Неплаћени рачуни и кредити могу постати терет наследника – али само до висине вредности наслеђене имовине.

Другим речима, наследник не може бити дужан више него што је наследио. Ако је имовина вредна 30.000 евра, а дуг покојника 50.000, повериоци могу наплатити највише до тих 30.000.

Улога извршитеља

У пракси се често дешава да банке и извршитељи одмах покрећу поступке наплате након смрти дужника. Зато наследници морају у оставинском поступку јасно да се изјасне:

• прихватају ли наследство (у том случају преузимају и дугове до висине имовине),
• или се одричу наследства (тада не наслеђују ништа, па ни дугове).

Зато је кључно да породица одмах након смрти члана провери каква је његова финансијска ситуација, да би знала да ли је исплативо прихватити наследство или га се одрећи.

Србија Данас