Da li se u Srbiji nasleđuju dugovi pokojnika? Evo šta zakon kaže

U domaćoj pravnoj praksi često se postavlja pitanje da li se novčane ili druge lične kazne prenose na naslednike nakon smrti okrivljenog. Odgovor je jasan: lične kazne u Srbiji se ne nasleđuju, i to nije samo pravno pravilo već i logična posledica načela lične odgovornosti. Međutim, sa dugovima je stvar drugačija. 

Šta su lične kazne?

Pod ličnim kaznama u Srbiji podrazumevaju se sve sankcije koje se izriču fizičkom licu i koje su vezane isključivo za njegovu ličnost. 

Najčešći primeri su:

• zatvorska kazna,
• kućni pritvor,
• rad u javnom interesu,
• novčana kazna izrečena kao krivična sankcija.

One se, po zakonu, ne mogu preneti na naslednike jer kazna postoji isključivo kao posledica lične krivice učinioca.

Zakonski okvir

Krivični zakonik Republike Srbije jasno određuje da je krivica lična i da kazna pogađa samo učinioca. Takođe, Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o nasleđivanju predviđaju da naslednici mogu odgovarati samo za imovinsko-pravne obaveze ostavioca, ali ne i za njegove krivične sankcije.

To znači da, ukoliko neko bude osuđen na zatvorsku ili novčanu kaznu, a pre smrti nije izdržao ili platio kaznu - ta obaveza prestaje njegovom smrću. Sud ili država ne mogu tražiti od naslednika da preuzmu tu obavezu.

Razlika između kazni i dugova

Ono što često stvara zabunu jeste razlika između kazni i dugova.

Dugovi (npr. neplaćeni krediti, komunalije, sudski troškovi) ulaze u ostavinsku masu i naslednici ih mogu naslediti do vrednosti nasleđene imovine.

Kazne (zatvor, novčane kazne izrečene presudom) gase se smrću osuđenog i nikada se ne prenose.

Dakle, naslednici mogu odgovarati za finansijske obaveze koje su nastale iz ugovornog ili imovinskog odnosa, ali ne i za kazne koje su bile posledica krivične ili prekršajne odgovornosti.

Prekršaji i saobraćajne kazne

Kada je reč o prekršajnim kaznama (npr. saobraćajni prekršaji), pravilo je isto – ako vozač preminuo pre nego što je pravosnažno okončan postupak ili platio kaznu, država ne može zahtevati od naslednika da izmire tu obavezu.

Zašto je ovo važno?

Ova pravna istina često izaziva nesporazume među građanima, naročito kada im stigne obaveštenje o dugovanjima preminulog člana porodice. Zato je ključno razlikovati šta se nasleđuje, a šta ne.

Nasleđuje se dug – jer je reč o imovinskom odnosu.

Ne nasleđuje se kazna – jer je reč o ličnoj sankciji.

Evo šta naslednici u Srbiji treba da znaju

Kada neko premine, pored imovine ostavlja i obaveze. U Srbiji postoji jasna razlika: lične kazne se ne nasleđuju, ali dugovi – da. Upravo to je ono što mnogi građani ne znaju dok se ne nađu u ostavinskom postupku.

Šta se nasleđuje?

Prema Zakonu o nasleđivanju, naslednici ne preuzimaju samo stanove, kuće, zemljište i štednju, već i obaveze koje je pokojnik imao za života. To znači da:

• dugovi prema bankama,
• obaveze prema izvršiteljima,

Neplaćeni računi i krediti mogu postati teret naslednika – ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine.

Drugim rečima, naslednik ne može biti dužan više nego što je nasledio. Ako je imovina vredna 30.000 evra, a dug pokojnika 50.000, poverioci mogu naplatiti najviše do tih 30.000.

Uloga izvršitelja

U praksi se često dešava da banke i izvršitelji odmah pokreću postupke naplate nakon smrti dužnika. Zato naslednici moraju u ostavinskom postupku jasno da se izjasne:

• prihvataju li nasledstvo (u tom slučaju preuzimaju i dugove do visine imovine),
• ili se odriču nasledstva (tada ne nasleđuju ništa, pa ni dugove).

Zato je ključno da porodica odmah nakon smrti člana proveri kakva je njegova finansijska situacija, da bi znala da li je isplativo prihvatiti nasledstvo ili ga se odreći.

Srbija Danas