ДОЛАЗИ ЛИ ПОРЕСКИМ РАЈЕВИМА КРАЈ? Откривено зашто "договор века" најразвијенијих земаља може да утиче погубно
Најразвијеније земље света постигле су споразум да компаније плаћају порез од 15 одсто тамо где и остварују приходе
То би практично значило укидање пореских оаза и доношење милијарда у државне благајне. Имајући у виду да би одлука земаља Г7 могла да буду притисак и на остатак света, питање које сада брине многе компаније је колико су њихове земље блиске оваквој олдуци и колико би им нова пракса могла десетковати приходе.
ГРУПА Г7 ПОСТИГЛА НЕВЕРОВАТАН ДОГОВОР: Уводи се минимални корпоративни порез за мултинационалне компаније
Стиже промена прописа: Власници криптовалута у Србији од овог датума плаћају порез!
ПЛАЋАЊЕ ПОРЕЗА ЗА МЕСЕЦ ЈУН! Први на мети естрадни менаџери
За српске бизнисмене годинама уназад најпопуларнија офшор десетинација била је Кипар, а данас су на врху листе Хонг Конг и Сингапур. И док су дестинацију где су власници регистровали своје бизнисе мењали, разлози због којих су се окретали офшор зонама су остали исти - и крећу се од нижих пореза по многим основама преко лакших и исплативијих процедура за оснивање компанија и отварање банковних рачуна, па све до исплате дивиденди.
Економисти су сагласни у мишљењу да порески споразум неће нашкодити компанијама уколико га не подрже земље које се сматрају пореским рајевима, попут Ирске, чија економија цвета од прилива милијарди долара инвестиција мултинационалних компанија управо због нижих пореза које та земља има.
- Ниједна држава из Г7 тренутно не наплаћује тако ниску стопу, а разрада детаља, укључујући и договор с већим бројем мањих земаља, изискује још доста рада", изјавио је Ијан Влијамс, аналитичар за стратешка и економска истраживања у компанији Пил Хант.
Подаци НБС о платном промету са иностранством показују да су грађани Србије у периоду од јануара до августа 2020. године извршили плаћања према офшор зонама у вредности од 731,1 милиона евра.
Најзначајније трансакције у првих осам месеци прошле године односе се на промет остварен са Хонг Конгом (546,1 милиона евра), Сингапуром (129,2 милиона евра), Британским Девичанским Острвима (19,7 милиона евра), Либаном (9,6 милиона евра) и Лихтенштајном (7,6 милиона евра).
Највећи део плаћања обавила су предузећа која су регистрована за производњу сировог гвожђа, челика и феролегура (23 одсто), експлоатацију руда осталих црних, обојених, племенитих и других метала (16), неспецијализовану трговину на велико (10), трговину на велико електричним апаратима за домаћинство (8 одсто), производњу рачунара и периферне опреме (6) и експлоатацију сирове нафте (4 процента).
Консултант за страна улагања, Милан Ковачевић каже за "Блиц Бизнис" да споразум Г7 још увек има неколико нејасноћа.
- Није јасно да ли ће се у склопу предлога, великом компанијом сматрати укупна консолидована компанија, да ли је 15 одсто пореза доњи минимум, као и да ли се ради о порезу на добит или на дивиденду. Такође није направљена разлика између разлике у богатству и разлике у трошењу тих компанија - оценио је Ковачевић уз опаску да "шта год да се уради да ће офшор компаније генерално опстати".
- Постоји број земаља које негују такве компаније у својој привреди, и које од њих имају непосредну корист, а то је између осталог и да се запошљавају њихове админстрације, адвокати, ревизори итд. Постоји и све више билатералних споразума о порезима између држава, и сумњам да ће они моћи тако лако да се дирају. Ово ми пре личи као идеја да се опорезују мултинационалне компаније, и да је то покушај да ће се опорезивати нове компаније које су настале релативно брзо услед развитка информационих технологија - закључује Ковачевић.
