Истина о продаји НИС-а: Бивша власт дала индустрију за ситниш - Хроника целокупног подвига
Продаја Нафтне индустрије Србије (НИС) 2008. године била је један од најконтроверзнијих потеза у историји Србије. Руски Гаспромњефт купио је 51% акција, а последице се осећају и данас кроз санкције НИС-у.
Продаја Нафтне индустрије Србије (НИС) 2008. године представља кључни догађај у новијој економској и политичкој историји Србије. Уместо међународног тендера, НИС је продат руској компанији Гаспромњефт, што је изазвало бројне контроверзе и политичке дебате.
Иако је потез брањен као стратешко партнерство са Русијом, економски гледано, уговор је био неповољан за Србију.
Година 2008. била је прекретница за Србију. На власти је била коалиција Демократска странка (ДС), ДСС, Г17 плус и Нова Србија, са Војиславом Коштуницом као премијером и Борисом Тадићем као председником.
Коштуница је тежио очувању веза са Русијом и јачању утицаја Србије према истоку, док је Тадић покушавао балансирати спољнополитичке интересе Србије између Запада и Русије. Енергетски споразум и продаја НИС-а постали су политички компромис који је обе стране користио за јачање међународног положаја.
Уговор о продаји НИС-а потписан је 25. јануара 2008. године, а Гаспромњефт је купио 51% акција за 400 милиона евра, уз обавезу улагања од 500 милиона евра у модернизацију.
Међутим, процене независних економиста тврдиле су да је НИС тада вредио 2–2,5 милијарде евра, што значи да је продат вишеструко испод тржишне вредности. Уговор је Гаспромњефту дао привилегован положај у сектору прераде и дистрибуције нафте у Србији.
Продаја НИС-а изазвала је жестоке критике:
-ЛДП је упозоравао да је ово пут ка енергетској колонизацији.
-СРС је тврдила да је НИС продат у бесцење.
Економисти су истицали да није спроведен тендер ни независна процена вредности.
Борис Тадић је касније признао да уговор није био економски повољан, али да је био политички неопходан.
Од 2009. НИС је постао део Гаспромњефта, који је модернизовао рафинерију у Панчеву и развијао мрежу бензинских станица. До 2013. године, Гаспромњефт је повећао удео на 56,15%, док Србија задржава 29,87% акција.
Међутим, због политичких и економских догађаја, укључујући руску инвазију на Украјину, НИС је 2025. године стављен под америчке санкције. Ово додатно компликује позицију Србије у енергетском сектору.
