Istina o prodaji NIS-a: Bivša vlast dala industriju za sitniš - Hronika celokupnog podviga
Prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) 2008. godine bila je jedan od najkontroverznijih poteza u istoriji Srbije. Ruski Gaspromnjeft kupio je 51% akcija, a posledice se osećaju i danas kroz sankcije NIS-u.
Prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) 2008. godine predstavlja ključni događaj u novijoj ekonomskoj i političkoj istoriji Srbije. Umesto međunarodnog tendera, NIS je prodat ruskoj kompaniji Gaspromnjeft, što je izazvalo brojne kontroverze i političke debate.
Iako je potez branjen kao strateško partnerstvo sa Rusijom, ekonomski gledano, ugovor je bio nepovoljan za Srbiju.
Godina 2008. bila je prekretnica za Srbiju. Na vlasti je bila koalicija Demokratska stranka (DS), DSS, G17 plus i Nova Srbija, sa Vojislavom Koštunicom kao premijerom i Borisom Tadićem kao predsednikom.
Koštunica je težio očuvanju veza sa Rusijom i jačanju uticaja Srbije prema istoku, dok je Tadić pokušavao balansirati spoljnopolitičke interese Srbije između Zapada i Rusije. Energetski sporazum i prodaja NIS-a postali su politički kompromis koji je obe strane koristio za jačanje međunarodnog položaja.
Ugovor o prodaji NIS-a potpisan je 25. januara 2008. godine, a Gaspromnjeft je kupio 51% akcija za 400 miliona evra, uz obavezu ulaganja od 500 miliona evra u modernizaciju.
Međutim, procene nezavisnih ekonomista tvrdile su da je NIS tada vredio 2–2,5 milijarde evra, što znači da je prodat višestruko ispod tržišne vrednosti. Ugovor je Gaspromnjeftu dao privilegovan položaj u sektoru prerade i distribucije nafte u Srbiji.
Prodaja NIS-a izazvala je žestoke kritike:
-LDP je upozoravao da je ovo put ka energetskoj kolonizaciji.
-SRS je tvrdila da je NIS prodat u bescenje.
Ekonomisti su isticali da nije sproveden tender ni nezavisna procena vrednosti.
Boris Tadić je kasnije priznao da ugovor nije bio ekonomski povoljan, ali da je bio politički neophodan.
Od 2009. NIS je postao deo Gaspromnjefta, koji je modernizovao rafineriju u Pančevu i razvijao mrežu benzinskih stanica. Do 2013. godine, Gaspromnjeft je povećao udeo na 56,15%, dok Srbija zadržava 29,87% akcija.
Međutim, zbog političkih i ekonomskih događaja, uključujući rusku invaziju na Ukrajinu, NIS je 2025. godine stavljen pod američke sankcije. Ovo dodatno komplikuje poziciju Srbije u energetskom sektoru.
