Кирије одлазе у небо, али овај град има свој рецепт: Ево како је решен проблем скупих некретнина - 220.000 станова крије тајну, а закуп је само 400 евра

Беч се већ деценијама издваја као пример града у којем је становање доступније него у већини европских метропола. Око 60 одсто становника живи у становима који су у власништву града или се финансирају кроз градски систем субвенција, док град располаже са приближно 220.000 станова. Просечна кирија у Бечу износи око 10,5 евра по квадратном метру, што је готово три пута мање него у Лондону.

Како је настао бечки модел

Корени овог система сежу готово један век уназад. Пре Првог светског рата Беч је имао једне од најлошијих стамбених услова у Европи. Многе радничке породице биле су приморане да, како би платиле кирију, изнајмљују место у сопственом кревету људима који раде у различитим сменама, па је један кревет користило више особа, једна током дана, друга ноћу.

Након завршетка рата, у периоду познатом као Црвени Беч, градске власти одлучиле су да проблем реше интензивном изградњом станова.

У периоду од 1923. до 1934. године изграђено је око 64.000 станова у приближно 400 стамбених зграда, у које се уселило око 200.000 људи, односно готово десетина тадашњег становништва града.

Станарина везана за трошкове одржавања

Кључ успеха овог модела био је начин финансирања.

Висина станарине није одређивана тржишним условима, већ стварним трошковима одржавања објеката.

У то време станарина је износила око три и по одсто просечне плате полуквалификованог радника, а прикупљени новац био је намењен искључиво за одржавање и функционисање зграда.

Изградња станова финансирана је посебним порезима, укључујући порезе на луксуз и велике станове. Идеја је била да се становање посматра као јавна инфраструктура, попут водовода или трамвајског саобраћаја, а не као тржишна роба.

Ко може да добије градски стан

Једна од најважнијих карактеристика бечког модела јесте начин одређивања права на градски стан.

Право могу остварити пунолетни грађани који најмање две године живе у Бечу и чији приходи не прелазе прописани лимит.

Међутим, тај лимит постављен је довољно високо да обухвати и велики део средње класе, а не само грађане са најнижим примањима.

Посебно је значајно правило према којем станар не губи право на стан уколико му приходи касније порасту изнад прописаног прага.

Захваљујући томе, у истим зградама живе радници, наставници, државни службеници и инжењери, па градски станови нису повезани са социјалном угроженошћу нити носе друштвену стигму.

Више од самог стана

Градски стамбени комплекси у Бечу не разликују се од осталих по лошијем квалитету градње.

Напротив, у многим комплексима налазе се базени, вртићи, школе, тениски терени и простори намењени деци.

Изградња није била концентрисана само на периферији, већ је обухватила свих 23 бечка округа, како би се избегло стварање насеља у којима би живели искључиво грађани слабијег материјалног статуса.

Просечна месечна кирија у градским становима износи око 400 евра.

Утицај на приватно тржиште

Велики број станова са контролисаним ценама утиче и на приватно тржиште некретнина.

Пошто се приближно половина стамбеног фонда издаје по регулисаним ценама, приватни власници не могу неограничено да повећавају кирије.

Станари којима приватна понуда није прихватљива имају реалну алтернативу, што значајно утиче на формирање цена.

Због тога просечна цена изнајмљивања у Бечу остаје око 10 евра по квадратном метру, док је у Паризу близу 28 евра, а у Лондону премашује 20 евра по квадрату. Међу великим градовима западне Европе Беч и даље има једне од најнижих станарина.

Изазови система

Иако се често наводи као узор, бечки модел суочава се и са одређеним проблемима.

Одржавање великог и старог стамбеног фонда представља значајан финансијски терет. Према процени из 2016. године, градски станови пословали су са губитком од око 827 милиона евра, пошто су расходи били око 60 одсто већи од прихода остварених од кирија.

Поред тога, део старијих објеката и даље не испуњава савремене стандарде становања. Процене показују да приближно трећина градских станова нема централно грејање или купатило у оквиру самог стана.

Систем јавног становања у Бечу уједно је веома сложен, јер постоје две различите категорије јавних станова са различитим правилима, па стручњаци оцењују да га у потпуности разуме мали број људи.

Упркос тим изазовима, Беч се и даље редовно налази међу градовима са најбољим квалитетом живота на свету, а приступачно становање један је од главних разлога за такав положај.