КОНТРОЛА СОЦИЈАЛНОГ ДАВАЊА: Шта ће све бити у социјалним картама и како ће се ти подаци чувати?
Ускоро боља и праведнија расподела социјалне помоћи.
После неколико година најављивања и постављања међу приоритете, закон о социјалној карти коначно је прошао Владу и наћи ће се пред посланицима Скупштине Србије. Циљ закона о социјалној карти јесте формирање јединственог регистра како би надлежним службама били доступни подаци о грађанима, шта и у којој мери поседују, колика су им примања, како појединачно, тако породично.
Докторка открива: Неке жене су склоне УРИНАРНИМ ИНФЕКЦИЈАМА, ево од чега то зависи и како можете да их СПРЕЧИТЕ
КОЛИКО ЧЕСТО ПРОВЕРАВАТЕ СВОЈ РАЧУН? Зашто је битно с времена на време погледати стање у банци
"ГОТОВО ЋЕ ИСКОРЕНИТИ НЕЗАПОСЛЕНОСТ У НАШОЈ ОПШТИНИ" Ово су детаљи инвестиције немачког МТУ у Србији
Систем социјалних карата, како је најављивано, требало би да олакша надлежнима одлуку коме и колико треба помоћи, односно да унапреди контролу социјалних давања.
У социјалној карти, наводи се у Предлогу закона, биће подаци о сваком појединцу и са њим повезаним особама, супружницима, деци и сродницима до другог степена сродства, али и старатељима и хранитељима уколико живе под истим кровом.
Колико је социјална карта потребна посебно се показало у време короне, а и сама премијерка је рекла да је немогућа селективна помоћ грађанима, јер немамо социјалне карте.
Иначе, још пре три године речено је да се ради на социјалним картама за шта постоји донација једне скандинавске земље.
Социјална карта, односно подаци за исту, тема је којом се бавио и Повереник.
- Праведнија расподела социјалне помоћи и ефикасније остваривање права и услуга социјалне заштите јесу циљеви које друштво треба себи да постави, а обрада података ради доношења одлуке о остваривању права је неизбежна. Регистар Социјална карта, према тексту Нацрта закона о социјалној карти који је био достављен Поверенику, представља комплексан информациони систем који садржи велики обим података о личности и у који се сливају подаци из других извора, односно из других регистара које је до сада успоставило Министарство, али и из регистара других органа власти, као што су Централни регистар становништва, МУП, Пореска управа, Републички геодетски завод и др.
С обзиром на то, наводе у Служби Повереника, било је потребно водити рачуна о неопходности и пропорционалности намераване обраде података о личности у односу на сврху која треба да буде остварена, пажљиво проценити могуће ризике по права лица чији се подаци обрађују, као и вероватноћу и озбиљност њиховог наступања и у зависности од тога предвидети одговарајуће организационе, кадровске и техничке мере заштите података.
У тексту Нацрта закона, међутим, као ни у тексту прилога који су Поверенику достављени уз Нацрт закона, укључујући акт о процени утицаја обраде на заштиту података о личности, нису наведени разлози због којих је обрада свих предвиђених података неопходна, нити су утврђени могући ризици по права лица чији се подаци обрађују, што је Повереник, поред осталог, истакао у мишљењу које је дао Министарству.