Крај ере фиксних телефона: Технолошки напредак доводи до нестанка традиционалних линија

Све је мање минута проведених уз фиксни телефон, а и приходи од ове услуге опадају. Иако су најчешћи корисници старије генерације, и они све чешће прелазе на мобилне телефоне и апликације за комуникацију.

Нестанак фиксне телефоније због технолошког напретка тренутно успоравају само носталгични корисници и навика да имају ову могућност, али постепено, ова услуга ће у потпуности нестати.

Прошле недеље, компанија AT&T поднела је захтев за изузеће које би јој омогућило да престане са сервисирањем традиционалних фиксних телефона у Калифорнији. AT&T и Веризон су раније најавили да желе да у потпуности пређу на модерну инфраструктуру у наредних неколико година.

Овај потез део је глобалног тренда међу телекомуникационим провајдерима, који напуштају застареле телефонске линије базиране на бакарној инфраструктури (ПОТС) и прелазе на брже и напредније технологије које нису компатибилне са класичним фиксним телефонима.

Технолошки скок ка оптици и дигиталним решењима

Телеком провајдери широм света, укључујући Француску и Велику Британију, постепено прелазе на оптичке каблове и интернет приступ, док се старија опрема, укључујући бакарне жице, повлачи из употребе.

Потрошачи ће се суочити са избором: потпуно одустати од фиксног телефона или се суочити са потенцијално већим трошковима због комплексних и скупих решења које нуде телеком оператери. Нове алтернативе нису увек поузданије од старог система, а транзиција на модернију опрему биће огроман логистички изазов.

У оквиру промене, амерички телеком провајдери су обавезни да корисницима понуде алтернативна решења – од уређаја који конвертују аналогни сигнал у дигитални, до бежичних технологија попут ЛТЕ и 5Г.

Ова транзиција ће највише погодити старије грађане (65 ), мала предузећа, болнице и здравствене установе, али и кориснике аналогних алармних система и хитних позива у лифтовима. Замена система коштаће између 200 и 400 долара по кориснику.

Према анализама, очекује се да до 2030. године свега 5% фиксних телефона остане у функцији, али потпуни прелазак на нове системе може потрајати и више деценија.

Федерална комисија за комуникације у САД већ годинама омогућава телеком оператерима да смање цене фиксне телефоније како би подстакли прелазак на Воице овер Интернет Протоцол (ВоИП), који омогућава интеграцију гласовне комуникације са интернет сервисима.

Трошкови новог фиксног бежичног приступа износе око 69 долара месечно, док ethernet конекција кошта око 100 долара месечно.

Од бакарних линија до дигиталних комуникација

Потпуно укидање фиксних телефона доноси многе изазове, истиче Вил Мекион-Вајт, виши аналитичар у Forrester Research-u.

Један од кључних проблема је што многе зграде не знају тачно где им се налази фиксна телефонска инфраструктура. Неке од њих су зацементиране у зидове фабрика, док су друге смештене у тешко доступним просторијама. Процес уклањања захтева ангажовање радника на терену, што ће продужити време транзиције.

Још један проблем је поузданост – бакарни системи често раде чак и када нестане струје, док су ВоИП и интернет засновани сервиси у таквим ситуацијама рањивији. У руралним подручјима, где не постоји стабилан интернет високих брзина, прелазак на нове технологије може бити додатни изазов.

Шта се дешава у Србији?

Прво историјско "хало" у Београду изговорио је Панта Михајловић, саветник Николе Тесле, 14. марта 1883. године. Од тог тренутка, фиксни телефон се ширио престоницом и целом земљом. Међутим, данас, са развојем нових технологија, његова ера полако се приводи крају.

Према подацима РАТЕЛ-а, број корисника фиксне телефоније последњих година постепено опада, али грађани и даље нису потпуно одустали од ње. Саобраћај у фиксној мрежи смањен је три пута у последњих десет година, што показује колико се ређе користи.

Статистика показује да је 2006. године било 2,72 милиона корисника фиксне телефоније, а тај број је достигао врхунац 2010. године са 3,11 милиона корисника. Међутим, од тада бележи континуирани пад, преноси Блиц.

Извор: БизПортал