Критичних 48 сати за Нафтну индустрију Србије: Вучић - Многи у свету би хтели да непријатељски узмемо НИС, али ја то не желим!
Америчко зелено светло за продужавање лиценце за рад Нафтној индустрији Србије и даље се чека у светлу новог захтева нафтне компаније за укидање санкција након започетих преговора руске стране с потенцијалним купцем њиховог удела. Време истиче, грађани и привреда забринуто гледају у државни врх и ишчекују повољан расплет.
Да проналажење решења није једноставан задатак, потврдио је јуче у Београду и председник Александар Вучић након отварања Међународног сајма вина, хране, ракије и туризма Винска визија Отвореног Балкана, рекавши да очекује нове информације у наредних 48 сати.
Разговор и с другима
Председник Србије је истакао да је у у петак увече и суботу ујутру разговарао са Американцима о НИС-у и да ће у року од 48 сати изнети више информација о томе. Додао је и да ће причати с другима на ову тему.
- Тешко је, али доћи ће све на своје. О свему ћу више говорити у року од 48 сати. Грађани не морају да брину ништа, наше је да бринемо. Тешко је зато што Американци хоће да виде завршен уговор и детаље уговора, а детаље не могу да виде после пет дана преговора. А нама је лиценца потребна колико јуче! Ако је не добијемо, рафинерија стаје. И неће ни то осетити грађани на пумпама, али ће држава осетити - нагласио је Александар Вучић.
Председник је додао да Србија заиста има право прече куповине, али да је актуелно руководство ранијим одлукама претходних власти доведено у немогућу ситуацију.
- Још једна ствар. Видите, нама о праву прече куповине говоре они који су извршили право прече продаје. Они су продали 56,16 одсто Русима, а онда и малим акционарима још 14 одсто, да би се додворили некоме пред изборе. И онда долазе код мене и ја сам крив зато што не могу да купим нешто што неко други неће да прода. А нису криви они који су све то продали да би добили глас више на изборима?! Како вас тако преваре и увуку вас у замку... Ниво превара и лажи, бесмислица којима се служе је невероватан. Шта треба да кажем Русима, да не могу да продају Арапима или Мађарима? Да кажем не може, а нама се жури да продају. Или да кренемо у непријатељско преузимање, али ја то не желим. То желе многи у свету, али то је последња опција, када више није непријатељско преузимање, већ њихово неодговорно понашање - казао је председник Србије.
О томе како би се евентуално одбијање Американаца да одобре продају НИС-а одразило на саме грађане и привреду, за Бизнис Курир је прокоментарисао и Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије, човек с дугогодишњим искуством у нафтном бизнису.
- Велика је разлика између садашње кризе и оне када је цела земља била под ембаргом. Тад је било јако тешко доћи до деривата, мада ни сад није много једноставније. Актуелне резерве би потрајале, али би први на удару били керозин, затим сирови бензин који користи индустрија. Друга горива, чак и да се ништа не набавља, могла би да потрају два, па чак и три месеца - објашњава Атанацковић.
Начин транспорта
Саговорник Бизнис Курира осврнуо се и на начин транспорта и колике су дневне потребе крајњих потрошача, али и индустрије у Србији.
- У таквом неком лошем сценарију ишло би се другим токовима за куповину деривата уместо сирове нафте. У том случају је потребно изједначавање набавке с количином наше потрошње. То би било доста компликовано зато што НИС дневно избацује у просеку 10.000 тона, што су озбиљне количине деривата. И сад то треба надоместити увозом, а ми немамо друге могућности осим баржи Дунавом, возовима, цистернама и слично. Питање је да ли постоје капацитети да би се те количине могле довозити. Али и уз добављање одређених количина могли бисмо да рачунамо на снабдевеност наредних пет-шест месеци - закључује Небојша Атанацковић.
Он истиче да би се се овакав вид евентуалног добављања деривата сигурно одразио и на цене, чак и да се држава одрекне акциза на гориво!
- Сигурно би се одразио на цену јер би цена транспорта била неупоредиво већа. Ми не купујемо сирову нафту коју бисмо прерађивали, него бисмо ту прераду платили другима. У сваком случају бисмо претрпели знатну штету, чак и да се држава одрекне дела акцизе, па чак и да је укине. Акцизе иду у буџет, који има своје потребе, па бисмо као грађани и привредници на други начин плаћали недостајућа средства у буџету. Штета би била велика - оценио је саговорник Бизнис Курира.
Србија Данас/Курир