Купци у маркетима и даље не читају састав производа: Због две ознаке храну плаћамо много више
Американци су масовно почели да праве редове у маркетима, јер сада сами спремају храну код куће, па су се неке студије подробније позабавиле њиховим навикама и рутинама у куповини
Сви смо направили безброј свакодневних промена у начину живота након пандемије. Једна од њих се односи на одлазак у ресторане, без обзира што су отворени и раде устаљено. Иако баште и просторије локала нису празне, ипак се људи сада ређе одлучују да их посете.
ЦРВЕНА ЗОНА: Истините приче из девет највећих ковид болница у Србији
АФРИКА ТРПИ ОГРОМНЕ ГУБИТКЕ: Екстремно сиромаштво као резултат пандемије корона вируса
РГЗ поздравља одлуку да се у решавање проблема укључи премијерка: Погрешна примена закона довела катастар у неприлику
Широм света је обедовање "напољу" у последње време не само постао ризик, већ и "луксузни хоби", с обзиром на растуће цене хране и пића у највећим светским метрополама. Уместо да сваки викенд "тање" свој буџет, потрошачи се одлучују да купују и сами спремају храну. Али, само једна особа од четири, гаји здраве навике.
Истраживање компаније "Ниелсен" каже да 54% Американаца сада кува више него пре пандемије. Осим тога, куповина хране у самопослузи може бити позитивна и здрава промена која може знатно побољшати ваш начин исхране - али, само ако читате декларацију и пратите нутритивне вредности.
Проблем са храном из ресторана је тај што она првокласна - много кошта, и већина је не може приуштити. Уместо тога, потрошачи једу бургере, пице, генерално брзу храну, као и ону пржену више пута у истом уљу и томе слично. Иако Американци сада чешће спремају оброке сами, нови подаци показују да већина купаца и даље затвара очи пред оним што пакује у своја колица, а потом "у тело".
То значи да свака четврта особа чита шта пише на амбалажи производа, што је само 25 одсто америчке популације, а ни широм света - та слика није много позитивнија. Купци углавном наводе да немају времена за то, док се, са друге стране, "свакако не разумеју у проучавање намирница, па им је свеједно".
Ипак, није све тако црно. Најмање је оних који баш никада не читају састав производа (0,5 одсто), затим следе они који ретко то раде - 5 одсто, потом купци који понекад обраћају пажњу на оно што пише на амбалажи (24,5 процената), док је, на срећу, највише оних који углавном обрате пажњу на састав, али не увек - њих је 45%.
Занимљиво је и како сама амбалажа делује на потрошаче: 47% купаца посеже са брендом (производом) са којим нису упознати, само због изгледа паковања; 64 одсто њих је платило неки производ више, само зато што имају "популарну ознаку" на паковању, на пример "органиц" или "ГМО-фрее".
Како се даље наводи, 49,5 одсто купаца сматра да је на амбалажи производа најважнији списак састојака.