КВАДРАТ ЗА 8.754 ЕВРА! Цене некретнина у Београду као да су од злата, које локације су најскупље у престоници?
Најскупљи квадрат продат је у Београду на води за више од 8.500 евра.
Најскупљи квадрат стана у Србији и у последњем кварталу 2020. године је на ексклузивној локацији Београд на води и коштао је 8.754 евра по метру квадратном, а за исти стан је и највише новца издвојено - 1.426.888 евра.
Првих 13 најскупљих станова продато је у Београду на води наводи се у најновијем извештају РГЗ.
МИЛИЈАРДЕР СЕ ПОЈАВИО ПРВИ ПУТ НАКОН ТРИ МЕСЕЦА: Џек Ма послао свету поруку путем видео обраћања (ВИДЕО)
ХЛАДНО ВРЕМЕ ПОДИГЛО ПОТРАЖЊУ ЗА ОГРЕВОМ: Цене боље него лани, грађани одушевљени купују по пет џакова
АМЕРИКАНЦИ ЋЕ ПОЛУДЕТИ КАД ОВО ЧУЈУ: Европски политичар објаснио зашто ЕУ не може забранити Северни ток 2
Када је реч о староградњи, највиша цена по квадрату плаћена је 4.452 евра за стан у Улици Краља Петра у општини Стари град, а највише новца за стан у староградњи у износу од 400.000 евра издвојено је за стан у Француској улици у истој општини.
Најскупљи квадрат пословног простора прометован је такође у Старом граду, док је највиша уговорна цена пословног простора остварена у Рузвелтовој улици у општини Палилула.
Најскупљи квадрат гаражног простора у новоградњи прометован је у комплексу Нови Дорћол, а у староградњи у Голсвордијевој улици у општини Врачар.
Код промета кућа највиша уговорена цена је за куће у општини Савски венац, док је највиша цена квадратног метра пољопривредног земљишта постигнута у Угриновцима, а највиша уговорена цена у Сомбору.
Начин плаћања
Посматрано по највећим градовима, удео готовинског плаћања у ИВ кварталу 2020. године био је највећи у Крагујевцу – 80 одсто, у Београду и Новом Саду је био уједначен – 76 и 77 одсто, док је у Нишу био нешто нижи – 71 одсто.
У осталим територијама Републике Србије је у ИВ кварталу 2020. године био значајнији удео готовинског плаћања у односу на финансирање из кредита.
У поређењу са ИВ кварталом 2019. године, у Београду и Новом Саду је начин плаћања био готово идентичан, док је у Нишу удео готовинског плаћања смањен за 11 одсто, а у Крагујевцу за 1 одсто.
У укупном промету непокретности станови су у ИВ кварталу учествовали са уделом од 29%, што представља повећање од 1 одсто у односу на учешће у претходном кварталу и смањење од 3 одсто у односу на исти квартал претходне године.
Гледано по градовима, у односу на претходни квартал удео станова у укупном промету непокретности у Београду већи је за 1,4% у Нишу за 2,4%, Новом Саду за 0,4%, док је у Крагујевцу у паду за 2,8%.
Пољопривредно земљиште
На месечном нивоу, у ИВ кварталу 2020. године реализовано је око 2.200 купопродаја пољопривредног земљишта. Промет пољопривредног земљишта је у односу на трећи квартал 2020. у порасту од 5,3 одсто, што чини повећање удела у укупном промету од 1 одсто.
Гледано по градовима, у Београду и Нишу је забележено смањење учешћа пољопривредног земљишта у укупном промету непокретности од 0,8 одсто, односно 0,2 одсто, док је у Новом Саду и Крагујевцу учешће пољопривредног земљишта у укупном промету непокретности увећано за 0,4, односно 0,1 проценат.
У односу на исти квартал 2019. године, учешће пољопривредног земљишта у укупном промету смањено је за 3,3 одсто.
Грађевинско земљиште
На месечном нивоу, у ИВ кварталу 2020. године остварено је 2.600 купопродаја грађевинског земљишта. Грађевинско земљиште учествује у укупном промету непокретности са 19 одсто, што представља смањење од 1 процента у односу на учешће у трећем кварталу 2020.
Гледано по градовима, Ниш, Нови Сад и Београд бележе смањење учешћа промета грађевинског земљишта у односу на укупан промет непокретности од 2 одсто, 0,3 одсто, односно 1,6 одсто, док је у Крагујевцу забележено повећање учешћа од 1,6 одсто.
Иако је обим промета грађевинског земљишта у благом паду у односу на трећи квартал 2020. године, у односу на четврти квартал 2019. године обим промета је у порасту од 52,9 одсто.
Током четвртог квартала 2020. године јавни бележници и основни судови су Републичком геодетском заводу доставили 44.742 уговора.
Број регистрованих уговора о промету непокретности за четврти квартал 2020. већи је за 2.996 у односу на исти квартал 2019. године, односно остварен је раст од 9,6 одсто у односу на исти период прошле године.
Код земљишта намењеног за индустријску градњу, највеће јединичне цене остварене су у Ваљеву и Новом Пазару, док су највише уговорене цене у Каћу, Крњешевцима и Новим Бановцима.