МАЛА КАЛИФОРНИЈА НАДОМАК БЕОГРАДА: Српско воћарство овде доживљава своје "златне тренутке", још од 1908. године

Кајсије / Извор: Профимедиа

Због свог плодног земљишта дуж међународне реке Дунав, заталасаног терена и одговарајуће климе, Гроцка је одавно надалеко чувен воћарски крај

Општина која заузима завидно прво место у земљи по производњи кајсија, брескви и трешања, треће по производњи јабука и пето по производњи крушака смештена је непуних тридесет километара од центра Београда.

ТОПЛО ВРЕМЕ ПОГОДУЈЕ ШТЕТОЧИНАМА: На удару усеви и засади широм земље

Немачки див за производњу млека УГАСИО ФАБРИКУ У ХРВАТСКОЈ: Ово су кључни разлози зашто је у Србији ипак остао

Немачки див за производњу млека УГАСИО ФАБРИКУ У ХРВАТСКОЈ: Ово су кључни разлози зашто је у Србији ипак остао

НИКАД ГОРА ГОДИНА ЗА ВОЋАРЕ У МИОКОВЦИМА: У престоници српске кајсије нема шта да се бере (ФОТО)

Реч је о Гроцкој.

Она је и прва на трону у читавој Србији по укупној површини земље под планташким воћњацима.

Због свог плодног земљишта дуж међународне реке Дунав, заталасаног терена и одговарајуће климе, Гроцка је одавно надалеко чувен воћарски крај.

Чак 90 одсто свих пољопривредних произвођача бави се гајењем различитих култура воћа, док се њих свега 10 одсто бави узгојем повртарских култура. Због тога не чуди што је називају и српском и малом Калифорнијом.

- У Гроцкој се под воћњацима налази 7.493 хектара и то у око 3.000 регистрованих, активних пољопривредних газдинстава. Оваквих газдинстава највише има у тзв. јужном делу општине – у Бегаљици, Гроцкој, Пударцима, Умчарима, Заклопачи и Дражњу, док велики број произвођача из северног дела општине – из Винче и Ритопека, имају обрадиве површине и у атару града Панчева, у Иванову - каже Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка, истраживач и хроничар грочанског краја.

Осим модерних засада трешања, брескви, кајсија, јабука, шљива и крушака, на овом простору се већ стотинама година гаји винова лоза.

Воћњак / Извор: Профимедиа

Винограде су овде, каже Атићева, садили још стари Римљани, будући да је овдашњи терен део чувеног Златног брда које се пружа дуж Дунава и стапа са смедеревским виногорјем.

Сваки грочански земљорадник је од средњег века морао имати свој виноград ако је претендовао да буде, одувек важно на овом месту, домаћин. Као потврду ових историјских збивања, стара варош крај Дунава на свом грбу баштини грозд, чини се белог грожђа, окружен таласима реке и топлим зрацима сунца.

Мало је познато да су Београд и Беч једине метрополе у Европи које на свом тлу имају винограде и грожђе са географским пореклом. У славу грожђа, али и једног од заштитних средстава за воће, један део Гроцке назива се, нимало случајно, Плавинци.

- Место је свој назив понело по некадашњим бескрајним виноградима који су се, третирани плавим каменом, под плавом капом небеском плавили на сунцу и огледали у плавој реци Дунав. Због тог 'огледања', Гроцка располаже специфичном микроклимом и овде стиже не само прво воће, већ оно најлепше, најкрупније и најслађе... - објашњава Атићева.

Управо у Плавинцима смештен је и јединствен виноград у коме се грожђе третира на органски начин и од кога настаје сертификовано органско вино.

Ово вино прављено је од отпорних и ретких сорти грожђа – од немачке сорте "регент" која се једино на овом месту гаји на Балкану настаје црвено вино, а од сорте "панонија" коју гаје само три виноградара у Србији – бело.

Лоза се минимално третира и то традиционалним методама, какве се овде примењују вековима, уз помоћ плавог камена, без употребе пестицида, хербицида, фунгицида, али и без обраде и вештачког ђубрења тла. Виноград се чак не оре и не тањира, већ се додаје само органски компост биљног порекла.

Да би се потпомогло органско узгајање, око и унутар винограда саде се различите коровске и лековите биљке. Њих посећују корисни инсекти и дају свој допринос, а међу њима је и бубамара.

Виноград / Извор: Профимедиа

Виноград је засадио и мр Бранислав Анђелић, по занимању економиста, који се у Гроцкој обрео као "викендаш".

Овај београдски урбани номад је, након светских меридијана, своје нове корене пустио у Гроцкој крај Дунава.

Модерно воћарство Србије отпочело је управо у Гроцкој и то 1908. године када је др Јован Јовановић, чувени гинеколог-акушер, на више од 60 хектара засадио 7.000 садница трешње, допремљених бродовима из Немачке и Француске.

Успомену на овог великог човека и првог воћара сачувала је управо грочанско-француска трешња која је по њему у народу понела популарно име "докторка".

Од тада па све до данас некадашња ратарска и виноградарска Гроцка је зелена и "воћна Гроцка", позната по свом сласном конзумном воћу.

СПРЕМА СЕ НОВИ ПАКЕТ ПОМОЋИ ДРЖАВЕ: Ево коме треба дати финансијску подршку, а за кога више НЕМА СПАСА