"Мало више политике него економије" Милијарде за спас НИС-а: САД морају да одобре купца, све зависи од потеза Русије

Вучић је поручио да санкције трају више од месец дана, али да тржиште енергената још функционише стабилно захваљујући резервама и ранијим преговорима са САД. Кључни проблем, навео је, јесте прекид снабдевања преко Јанафа и рок до фебруара који је Америка поставила за договор о новом власништву.

Држава, каже, мора хитно да пронађе решење како би избегла финансијски удар, прекид рада рафинерије и могућност национализације, коју означава као "последњу опцију". Пред Србијом је, према његовим речима, свега неколико дана да донесе конкретне одлуке о даљем путу НИС-а.

Ко може да буде нови партнер?

Ситуација у којој се НИС нашао након одлуке ОФАЦ-а отворила је три кључна питања, ко уопште може да купи руски удео, колика му је реална вредност у условима санкција, али и колико је национализација НИС-а реална опција.

Помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије (ПКС) Бојан Станић истакао је да кључни изазов није у томе да се пронађе купац, већ да се пронађе купац који ће бити прихватљив САД-у. Он објашњава да се у јавности помиње више потенцијалних инвеститора, али да су праве препреке политичке природе.

Станић описује тренутну неизвесност око садржаја комуникације са америчким ОФАЦ-ом, као и то колико су у оптицају различити међународни играчи:

- Не знамо ни тачно шта је писало у писму ОФАЦ-у, али говори се и о МОЛ-у, Емиратима, Грцима, па чак и Азербејџану. Кинезима то може такође бити интересантно. Није тешко пронаћи партнера који би то купио, али поставља се питање да ли ће страни која уводи санкције то одговарало. Помињало се и да Србија покуша да откупи од Руса удео. Суштина је ипак у преговорима - сматра Станић.

Економиста Махмуд Бушатлија посебно наглашава да је Србија пропустила време за превентивно деловање.

- То је значило да се ми спремимо и да имамо решење које ћемо њима презентовати. У тих 30 дана, 20 дана смо нешто чекали, да нам се поклони, да падне са неба. Пред крај смо послали захтев, тако 6 пута. Овде има мало више политике него економије.

Да постоји више заинтересованих држава за улазак у власништво НИС-а сматра и економиста Александар Стевановић. У разговору за Бизнис Курир напоменуо је да су кључне две ствари, да ли је Русија спремна да прода и да ли САД одобравају купца.

- Не бринем се да има заинтересованих држава за куповину, али Русија је та која мора бити заинтересована да се одрекне власништва, или ми да их лишимо власништва, како нам угрожавају националну енергетску безбедност. Не сумњам да би трећег партнера било без проблема - каже Стевановић.

Он потом прецизно дефинише фактор који је, према његовом мишљењу, пресудан:

- На крају ће Америка донети одлуку да ли је трећи партнер валидан или није, то је од кључног значаја. Важно је то да ли они сматрају да ће то водити ка томе да се приходи Нафтне индустрије Србије не користе у сврхе за које они мисле да нису у реду.

Колико вреди руски удео?

Станић додатно објашњава да тржишна вредност НИС-а тренутно не може да буде реално мерило, јер санкције руше вредност компаније, док политичка позиција о томе колико ко жели или мора да прода подиже цену.

- Мислим да су сада милијарде у питању. Тржишна вредност је већ угрожена, а поставља се питање да ли ће онај код кога је удео хтети да прода по тој вредности. Може да каже продајем, али за 5 милијарди. Узми или остави. Предност је на оној страни која је мање угрожена од колапса НИС-а.

Станић појашњава да је за Газпром финансијски удар мањи, док би Србија сносила огромне последице, што додатно слаби нашу преговарачку позицију:

- Ако би НИС колабирао, то не би била велика штета за Газпром, била би политичка штета за Русију, а за нас много већа. Зато ћемо ми можда бити спремни да понудимо много више новца.

Бушатлија сматра да руски удео реално не може бити предмет продаје у класичном смислу, јер је компанија инфраструктура од националног значаја коју су Руси подигли од нуле.

- Не може се то продати, таква је ситуација. Не би ни требало да се прода, сада вреди преко 3 милијарде. Они су уложили преко 3 милијарде у фирму. Направили су оно што се зове предузеће. Ми смо њима продали фирму која тада није вредела.

Подсећа да се пре руске куповине, новац на НИС-у није стварао:

- Паре се тада ту нису правиле. Ако су уложиле толико и желе да продају, онда су то милијарде. Вредност предузећа је сада најмање 3 милијарде.

Стевановић наглашава да иако се политички преговори воде под притиском, вредност самог НИС-а не сме да се занемари, јер су руски менаџери компанију значајно унапредили.

- Руски удео кошта значајно више. Доста су инвестирали, тренутно су озбиљни менаџери и то је тренутно много боља компанија. То најбоље могу утврдити реномиране светске куће које врло добро врше процену вредности универзалном методологијом. Сигурно је да су сада у питању милијарде.

Другим речима, вредност је висока, али реалну цену формира тренутак економског притиска.

Шта би значила национализација НИС-а?

На питање о национализацији, Станић је јасан, формално није искључена, али је економски најопаснија и политички најскупља:

- Национализацију нико не искључује као опцију, али би била најгора. Потребно је да преговори између српске и руске стране са трећим лицем уроде плодом како би се то избегло.

Бушатлија подсећа да национализација није бесплатан чин државе, већ правна обавеза:

- Ако хоћемо да урадимо национализацију, то је принудан пренос власништва на државу, али мора платити по фер цени. Минимум колико вреди. Русима бисмо морали да дамо 3 до 4 милијарде.

Стечај као алтернативни механизам

Стевановић је говорио о опцији коју нико други не помиње, увођење НИС-а у стечај као правни алат за ослобађање од руског власништва.

- Не мора нужно да се уради национализација, НИС може да се уведе у стечај. Запашће у проблеме ликвидности врло брзо и неће бити у стању да испоручује услуге. По нашем закону о стечају то је довољно да се стечај поведе и онда се управа преноси на стечајног управника. Руси не би више имали моћ и компанија која је у стечају најчешће се продаје повериоцима. Ко би био кључни, то не можемо знати, али вероватно Србија. Не мора нужно национализација, довољно је покренути стечај - истиче Стевановић и додаје да такав сценарио не би прошао без последица:

- Руси би нам се осветили, то је сигурно, али бирати између две лоше ствари, то није необично за мале земље.

Србија Данас/Бизнис Курир