Малопродаја мења правила: Папирни фискални рачуни одлазе у историју?

Тренутна пореска регулатива у Србији не омогућава потпуну дигитализацију фискалних рачуна у малопродаји, што значи да продавци морају да издају рачуне у штампаном облику, чак и када купци изаберу електронску доставу. 

Ово је правило које важи за све малопродајне објекте који послују физички, односно када се продаја не обавља путем интернета.

Према важећем Правилнику о врстама фискалних рачуна и начину њиховог издавања, обвезници фискализације – односно продавци – дужни су да купцу издају рачун у папирној форми, док је електронска достава могућа само уз сагласност купца, и то уз јасно дефинисана ограничења.

Правилник изричито наводи да је електронско издавање фискалног рачуна дозвољено само као допунска опција, а никако као једина форма доставе. То значи да, чак и ако купац изрази жељу да добије рачун искључиво електронски, продавац је и даље дужан да му изда папирну верзију на наплатном месту. Једина ситуација када се рачун може издати искључиво електронски јесте када се малопродајна трансакција обавља путем интернета. У таквим случајевима штампана верзија рачуна није обавезна.

Додатно, правилник предвиђа и изузетак за самонаплатне уређаје или аутомате, где продавац може омогућити купцу добијање рачуна у електронској форми. Међутим, и у овом случају штампана верзија и даље остаје обавезна, осим ако је другачије одређено и ако постоји сагласност купца.

Мишљење Министарства финансија из јула 2024. године додатно појашњава тумачење овог правилника

 У том мишљењу се наводи да је продавац, када продаје робу у физичкој малопродаји, у обавези да купцу изда фискални рачун у штампаној форми на лицу места, без обзира на то да ли купац поседује апликацију лојалности или жели рачун путем електронске поште. Иако је дозвољено да продавац накнадно пошаље исти рачун и електронским путем, то се може учинити искључиво уз претходну сагласност купца. Дакле, штампана верзија се мора издати у сваком случају, док електронска верзија представља додатак, а не замену.

Стручњаци у Сивој књизи коју је објавио НАЛЕД сматрају да ова пракса изазива низ проблема и додатних трошкова за продавце.

- Наиме, штампање рачуна подразумева константне трошкове за папир, траке, тонере и одржавање фискалних уређаја. Поред економских аспеката, штампање рачуна има и негативан утицај на животну средину, јер се свакодневно троше велике количине папира. Проблем постаје још израженији када је реч о куповини техничке робе, попут електронских уређаја, јер штампани рачуни временом бледе и постају нечитљиви, чиме се отежава доказивање куповине за потребе рекламације или остваривања права из гаранције”, оцењују аналитичари.

Још један аспект у ком би електронски рачуни били корисни јесте учествовање у државним наградним играма попут „Узми рачун и победи“. Тренутно, купци морају да чувају и скенирају физичке рачуне како би их пријавили за учешће. Када би им рачуни били доступни у електронској форми, овај процес би био знатно једноставнији – рачуни би се могли чувати у апликацијама, аутоматски проверавати и користити без потребе за додатним корацима.

Такође, електронски рачуни би олакшали проверу исправности и валидности рачуна. Купци би, путем дигиталних система, могли одмах да утврде да ли је рачун исправно издат, да ли су сви елементи унети и да ли се налази у пореском систему. На тај начин би се подигао ниво контроле над фискализацијом и смањила могућност пореских злоупотреба.

Зато стручњаци као решење предлажу измене члана 13 Правилника о врстама фискалних рачуна, како би се омогућило издавање фискалних рачуна искључиво у електронском облику за промет у малопродаји, као што је тренутно случај са продајом путем интернета.

Ова измена би допринела повећању броја безготовинских трансакција, јер би омогућила већу употребу мПОС-а или софтПОС-а, односно апликација за плаћање путем телефона, које су тренутно недовољно заступљене у малопродаји управо из разлога немогућности штампања фискалног рачуна и/или слипа.

Додатно, предлажу да се функционалности апликације "Узми рачун и победи" унапреде, тако да се поред могућности скенирања рачуна за наградну игру, апликација може користити и за друге сврхе, попут чувања фискалних рачуна ради остваривања права на гаранцију или рекламацију, али и ради управљања личним финансијама (на пример, праћење трошкова у одређеним периодима, по категоријама трошкова, по месту куповине, врстама плаћања…).

- Унапређење апликације кроз надоградњу додатним функционалностима допринело би повећању и финансијске писмености”, наводи се у закључку аналитичара у Сивој књизи.

Извор: biznis.rs