Марко Јанковић: Индустрија фондова најбрже растући сегмент финансијског тржишта у Србији
Инвестициони фондови у Србији бележе брзи раст, а најновије измене закона олакшавају приступ тржишту ширем кругу инвеститора.
Председник Комисије за хартије од вредности Марко Јанковић изјавио је данас да су инвестициони фондови најбрже растући сегмент домаћег финансијског тржишта у протеклих пар година, који управља са 1,5 милијарди евра, од чега је 100 милиона евра под управом алтернативних инвестиционих фондова.
Изменама и допунама Закона о алтернативним инвестиционим фондовима, које је Народна скупштина усвојила у среду, смањен је минимални износ инвестирања појединачних инвеститора за затворене алтернативне фондове са 50.000 евра на 10.000 евра, а Јанковић сматра да ће то довести до повећања броја инвеститора.
- У овом тренутку имамо 55.000 инвеститора у укупној фондовској индустрији. Измене закона имају за циљ да једном ширем кругу инвеститора на лакши и једноставнији начин омогуће приступ том тржишту - рекао је Јанковић за Танјуг.
Изменама и допунама Закона о алтернативним инвестиционим фондовима уводи се термин "полупрофесионални инвеститор" за оне инвеститоре који једнократно улажу најмање 5.000 евра.
Инвестициони фондови представљају заједничку штедњу новца већег броја инвеститора с циљем улагања у складу са унапред дефинисаним инвестиционим циљем и политиком фонда.
Алтернативни инвестициони фондови су, такође, инвестициони фондови, али се не ограничавају на традиционална улагања у акције, обвезнице или новчане фондове, већ укључују улагања у некретнине, сировине, предузетнички капитал и друге инвестиционе прилике.
Инвеститори, према Јанковићевим речима, без ограничења у виду минималног улога могу да инвестирају у отворене инвестиционе фондове са јавном понудом.
- Протеклих пет или шест година креирамо законодавни оквир који је у потпуности усклађен са европском регулативом. Имамо четири отворена алтернативна инвестициона фонда са јавном понудом, што је за грађане можда и најатрактивније у овом тренутку, будући да они омогућавају лак и једноставан приступ одређеном сегменту финансијског тржишта у које би тешко самостално улагали - навео је он.
Јанковић додаје да приноси у самој фондовској индустрији, у протеклих пар година, оправдавају поверење инвеститора.
- Видимо и једну одговорност фондовске индустрије за заштиту права свих инвеститора и практично нисмо до сада имали ни једну једину ситуацију у којој неко од инвеститора није био исплаћен у ситуацијама када је пожелео да повуче своју инвестицију - истакао је Јанковић.
На питање какве бенефите добијају инвеститори, Јанковић каже да је главна предност мањак потребе да се активно баве својом инвестицијом.
- Свако друштво за управљање алтернативним инвестиционим фондовима и инвестиционим фондовима генерално, у свом оквиру има стручне и лиценциране професионалце који управљају инвестицијама у име фонда, а последично и у име својих инвеститора. Тиме инвеститори добијају један пасиван приход од инвестиција, јер се не баве управљањем својим портфолијом, већ то поверавају лиценцираним професионалцима - објаснио је Јанковић.
Додаје да управо они доносе одлуке о финансирању средстава из поменутих фондова.
Када је реч о контроли рада инвестиционих фондова на српском тржишту, Јанковић иситиче да је она у надлежности Комисије за хартије од вредности.
- Комисија за хартије од вредности организује читав процес едукације, полагања и лиценцирања за сва звања људи који раде на нашем тржишту капитала. Вршимо контролу и водимо рачуна да се у потпуности понашају у складу са законом, као и да штите интересе својих инвеститора - објаснио је саговорник Танјуга.
Јанковић наглашава да су инвестициони фондови најзаступљенији на тржишту Сједињених Америчких Држава, које је уједно и најразвијеније финансијско тржиште у свету.
Алтернативни инвестициони фондови прикупљају новац јавном или приватном понудом, а могу се основати као отворени или затворени, у зависности од тога да ли постоји право откупа инвестиционих јединица, односно удела или акција из имовине фонда на захтев чланова фонда.
Како смо раније писали, у Србији постоје три алтернативна инвестициона фонда - Виста Рица Инвест, Виста Рица Цопорате, Интеза Инвест и Raiffeisen Инвест.