Министарство трговине штити Aqua Виву и Росу? Мултинационалне компаније убирају огромне профите на рачун грађана Србије
Да ли је Србија у канџама две мултинационалне компаније које злоупотребљавају свој доминантни положај на тржишту?
Док мултинационалне компаније које у свом власништву поседују Aqua Виву и Росу убирају енормне профите од грађана Србије и то на бази црпљена најосновнијег природног ресурса – воде, Министарство трговине тврди да постоји више десетина произвођача флаширане воде и да се цена формира слободно на тржишту у складу са понудом и потражњом. Међутим, да ли је могуће формирарати цену слободно уколико су два производа апсолутно доминантна на тржишту?
Мултинационалне компаније музу грађане Србије: Флаширана вода скупља од млека
Министарство трговине: 70.000 људи нема пијаћу воду, нећемо да ограничимо цене флаширане воде
ДА ЛИ МИСЛИТЕ ДА ЈЕ ОВО НОРМАЛНО?! Цена флашице воде и до 200 динара, Министарство трговине "не види потребу за интервенцијом"
Екипа портала СрбијаДанас обишла је више десетина трафика на Новом Београду и у Земуну и дошла до закључка да осим Aqua Виве и Росе, производа других произвођача има тек на по којем продајном месту, скоро у рангу статистичке грешке.
Тачније речено, обишли смо 37 трафика у 25 улица, и осим Aqua Виве и Росе, воде других произвођача пронашли на само две локације на Новом Београду и то у једном објекту у Блоку 23 (Јана) и на једној трафици у Јапанској улици (Вода Вода). У Једном објекту смо пронашли само Росу, док су на свим осталим продајним местима биле искључиво Aqua Вива и Роса.
Што се тиче Земуна, на свим трафикама је ситуација иста. Односно, осим Aqua Виве и Росе воде других произвођача нема ни у траговима.
Сходно стању на терену намећу се питања да ли је створен олигопол и да ли Министарство трговине штити мултинационалне компаније које поседују Aqua Виву и Росу.
На свим трафикама се углавном само налазе Aqua Вива и Роса, што отвара питање да ли се на тим продајним објектима могу наћи воде других произвођача. Уколико други прозвођачи немају исти приступ тржишту и могућност да своје производе пласирају потрошачима онда се ради о класичном примеру олигопола у коме две компаније имају доминантни удео на тржишту.
Олигопол је облик тржишне структуре у којој доминира мали број продаваца. У питању је ситуација када свега неколико доминатних предузећа контролишу цене и остале услове, те на тај начин остварују нереално високе профите.
Енормни профити власника Aqua Виве и Росе
Вода Роса је у власништву компаније Кока-Кола ХБЦ, фирме која је према подацима са CompanyWall-a током 2020. године имала приходе од 30.900.467.000,00 динара, а током 2021. године 56.353.172.000,00 динара.
Aqua Вива је производ компаније Књаз Милош а.д. Некадашња арађеловачка фирма продата је америчкој компанији “Пепсико” и чешкој компанији Карловарске минералне воде". Према подацима са CompanyWall-a Књаз Милош је током 2020. године приходовао 7.763.510.000,00 динара, а током 2021. године 9.439.553.000,00 динара.
Ненормалне цене флашираних вода
Цене Росе и Aqua Виве се разликују у различитим трговинама. У супермаркетима цене за пола литра ових производа се крећу око 53 динара, док на трафикама иду и до 80 динара, на пумпама на ауто-путу и до 150, на Ади и до 200, у ресторанима и кафићима и до 250, а на туристичким местима попут Златибора и Копаоника и до 350 динара. Уколико их упоредимо са ценама других произвођача, рецимо воде Премиа у власништву ланца супермаркета Maxi која кошта 25 динара, остаје нејасно зашто су Aqua Вива и Роса овако скупе.
Цена производње не прелази десет динара
Посебна мистерија настаје када се погледа цена производње. Како сазнајемо од произвођача вода у Србији, укупна цена за флашицу воде од 0.5 литра не прелази десет динара, а та цена није ни приближна оној по којој се продаје.
Министарство трговине "не види потребу за интервенцијом"
Сходно високим ценама воде у Србији и нереално високих профита мултинационалних компанија, питали смо Министарство да ли је могуће ограничити цене флашираних вода и добили следећи одговор:
- Грађани Републике Србије, у 99 одсто општина и градова имају доступну пијаћу воду на чесмама. Флаширана вода је производ чија се цена формира слободно на тржишту у складу са понудом и тражњом. Све и када бисмо претпоставили да је набавна цена иста за све крајње продавце (малопродаја, угоститељство, киоск, биоскоп и сл.) трошкови пословања ових продаваца нису идентични, а они свакако утичу на формирање цене. На тржишту Републике Србије постоји више десетина произвођача флаширане воде и до сада нисмо имали проблема са снабдевеношћу, те самим тим не видимо потребу за интервенцијом - кажу из Министарства трговине.
Међутим, док Министарство трговине "не види потребу за интервенцијом" а произвођачи стичу енормне профите, намеће се питање да ли је Србија у канџама две мултинационалне компаније које злоупотребљавају свој доминантни положај на тржишту?