МИСЛИЛИ СТЕ ДА НАС ЈЕ КОРОНА УНАЗАДИЛА? Ово је доказ да су многи грађани више новца уштедели за време пандемије
Неко би рекао да је логично да се с кризом тањи и сламарица.
Јер како би се обично аргументовало криза доноси отказе и мање плате због чега многи посежу за уштеђевином. Али не - статистика и у Србији и у свету показује да је корона многима увећала сламарице, да је штедња у банкама порасла и да многи грађани некако имају више у џепу. Објашњење постоји.
Прво, готово сваки грађанин у просеку у Србији има бар један кеш кредит. Највећи број њих искористило је могућност стопирања рата током пет месеци што им је у џепу у просеку оставило око 500 до 700 евра.
ГДЕ СУ НАЈТРАЖЕНИЈИ СТАНОВИ? На Новом Београду тешко доћи до малог стана који НИЈЕ У ПОДРУМУ
ТУРИСТИ УСКОРО ПРЕД ИЗБОРОМ "ДАЈ ШТА ДАШ": Осигуравачи одбили да од 1. октобра агенцијама продају осигурање
Вест која ће обрадовати СВЕ ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Поново креће наградна игра "УЗМИ РАЧУН И ПОБЕДИ"
Они који су имали и по два кеш кредита (а таквих је много) могли су са стране да оставе и 1.500 евра, а они који имају само стамбени кредит са раотом од 300 евра могли су такође да уштеде 1.500 евра. Многи грађани су управо тај новац оставили са стране и то су најчешће радили они који су имали среће да им послодавац није смањивао зараду.
Од 3. августа динарска штедња је у односу на крај прошле године порасла за 8,2 одсто, а девизна за 1,8 одсто.
Друго, многи грађани ове године нису ишли на летовање - у иностранство једноставно нису могли кад су и где то хтели, а у земљи и ако су ишли нису потрошили предвиђен буџет. У преводу могли су и на конто одмора нешто да ушићаре.
Многи су штедели и по основу излазака у ресторане и кафиће, као и прекомерне куповине гардеробе. Нису ретки ни родитељи који кажу да их је карантин натерао да мање троше по питању свега - и трошкарења на децу која нису занемарљива чак и приликом обичне шетње, али и по питању хране (јер кад си кући некако се мање троши), али и по питању гардеробе и сличних потрепштина...
Нина Стефановић каже да је сваке године летовала негде на мору, а јесен користила за обилазак европских градова, док се ове године одлучила на краћи одмор у земљи.
- Нећу да ризикујем, ни због здравља ни због трошка. Посао може врло лако да стане, те самим тим и приходи, зато је сада време да мало прикочим и уштеди - објашњава ова Београђанка која каже да је већина њеног друштва тако поступила.
- Психолошка страна код људи је велики део економије, а када су људи у неизвесности и не знају да ли ће се здравствена криза одужити или можда и вратити у таласима, онда је логично да ће прибећи штедњи новца. Сви опрезни људи ће мање трошити новац, већ ће се потрудити да уштеде. Можда ће рецимо, новац који су планирали да потроше на путовање, намештај или ауто ипак одлучити да уштеде - изјавио је професор на Економском факултету у Београду, Љубодраг Савић.
Штедљиви и у ЕУ
Испитивања понашања потрошача у земљама као што су Велика Британија, Данска, Француска и Шведска показују образац који је забележен и у Сједињеним Државама - иако су продавнице поновно отворене, потрошачи с високим примањима не троше.
Британски потрошачи који зарађују 40.000 фунти или више након опорезивања остварили су око 35 одсто потрошње 2019., а у другом кварталу 2020. одговорни су за 45 одсто пада потрошње, показало је испитивање картичних трансакција које је спровео професор Паоло Сурико с Лондонске пословне школе, са сарадницима.
- Групе потрошача с високим примањима троше у секторима с тзв. "мултипликативним ефектом", на неесенцијалне услуге које запошљавају групе с нижим примањима - објаснио је Сурико.
Истраживање економисте Асгера Лауа Андерсена са сарадницима анализирало је потрошњу 860.000 потрошача у Данској и Шведској од марта до маја. Данска је увела строге рестрикције због корона вируса, а Шведска није, али је зато имала више заражених.
Подаци су показали да се потрошња у Данској смањила само за четири одсто више него у Шведској те да су старији у Шведској трошили мање него старији у Данској.
- Наше тумачење је да је већа стопа covida-19 у Шведској подстакла ту високо ризичну групу да буде опрезнија, упркос строжим формалним рестрикцијама у Данској - рекао је Андерсен.
