МОДА ЈЕ ДРУГИ НАЈВЕЋИ ЗАГАЂИВАЧ НА СВЕТУ: У Србији се годишње купи 80.000 тона одеће, једна цака је злата вредна
Данас се, практично, на недељном нивоу смењују трендови. Одећа се углавном продаје по повољним ценама и најчешће је ниског квалитета. То доводи до много отпада, а о његовом одлагању полемише се и на светском нивоу.
Процењује се да на депонијама широм света годишње заврши око 235 милијарди тона одеће, а истраживања показују да је модна индустрија други највећи загађивач на свету. У Србији се годишње купи око 80.000 тона одеће, а стручњаци упозоравају на њен упитан квалитет и састав, те самим тим и кратак рок коришћења.
Следе још веће донације: Меридиан помогао Влади Црне Горе и читавом региону
БОРБА ЗА ЖИВОТ И БОРБА ЗА ПОСАО: Ево како се држи српска економија у доба ковида-19
ЗА ПРИВРЕДУ И ГРАЂАНЕ 700 МИЛИЈАРДИ: Србија се јуначки ухватила у коштац са короном
Последњих 30 година напредак привреде створио је такозвану "брзу моду", те се практично и на недељном нивоу смењују трендови, односно праве нови модели гардеробе. То ствара ситуацију у којој су материјали краткотрајни, док се одећа углавном продаје по повољним ценама, али је најчешће и ниског квалитета. Све то доводи до много отпада, а о одлагању тог отпада увелико се полемише и на светском нивоу.
Истраживање компаније Мекинзи показало је да је број одевних предмета који се производе годишње постао двострук од 2000. године и први пут премашио 100 милијарди комада 2014. године. Међутим, проблем није у великој употреби, већ у чињеници да се отпадом из текстилне индустрије загађују пре свега вода и ваздух. Као последица, према неким студијама, 20 процената загађења свеже воде настаје третирањем текстила.
Према речима Ненада Радујевића, директора "Београдске недеље моде", модна индустрија је порасла 65 пута у последњих 15 година, а нарочито кроз брендове "брзе моде".
- Прорачун је да морамо да носимо један комад одеће минимум 20 пута како би он добио употребну вредност у екологији. А уколико продужимо ношење једног предмета за само 5 месеци, смањили бисмо емисију штетних гасова за 5 одсто. Кад би се сви потрудили, побољшали би се резултати - истакао је Радујевић на вебинару о циркуларној економији.
Радујевић је напоменуо да је рационално одлагање отпада највећи проблем у Србији када је модна индустрија у питању.
- Проблем је што је у Србији модна индустрија недовољно развијена, па се овај проблем занемарује. Ми смо покушали да ступимо у контакт са центрима у Француској и Бугарској, али, проблем је удаљеност тих центара. У преговорима смо и са домаћим фабрикама, ова година и пандемија нас је мало успорила, али надам се да ћемо заједно доћи до решења - рекао је Радујевић.
И текстилна индустрија у Србији доживела промену
Према подацима Развојне агенције Србије, производња текстила и одеће у Србији има дугу традицију и дуги низ година била је један од главних извозних индустрија. Овај сектор запошљавао је, како наводе, више од 250.000 радника и вредност извоза је износила више од пет милијарди долара.
Данас је ситуација другачија, те у нашој земљи постоји око 1.800 активних предузећа са више од 47.000 запослених. И економиста Љубомир Маџар каже да је "за време Југославије било много добрих фабрика текстила и текстилних производа", од Суботице на северу до Врања на југу, а да се данас о њима ретко може чути.
- Било је много добрих фабрика, а сада у току последњих три године скоро да нисам чуо да се говори било шта о њима изузев када су у проблемима. Делује да је тај сектор у Србији доживео један удар од кога ће се тешко опоравити. Кина је угрозила многе секторе у многим земљама, па није искључено да је јефтина роба из Кине направила велики притисак и штету на нашу текстилну индустрију - наводи Маџар.
Економисти су сагласни да постоје и већи загађивачи од модне индустрије, али да је јасно да су се ствари у овој области промениле последњих година, и да коришћење неквалитетних материјала и лош приступ одлагању отпада свакако доводи до загађивања околине.
Према мишљењу професора Економског факултета Универзитета у Београду, Љубодрага Савића, раније је коришћено више природних материјала него данас, те је рецимо загађење могло, како каже да буде само од боје, док је данас то другачије, међутим истиче да то није једини проблем.
- Није проблем то што се у тој мери користе материјали који потенцијално загађују, него људска небрига. Постоје земље у свету које врло добро то раде. Све што се може рециклирати, то се рециклира. Што не може, то се zapalli, значи или изгори или се нешто друго уради. А за нешто што би само загадило средину постоји начин да се то поново употреби у наредном циклусу, те се безбедно одлаже. Постоји и начини како се то безбедно одлаже. Ипак, проблем је у висини трошкова које треба предузети да би се довело у стање да се то прихвати - оцењује Савић.
Раније су, како каже, све фрабрике биле у обавези да имају филтере против загађивања, али да су тада трошкови за чишћење били подношљиви. Данас се, како каже, све мање контролише па су и пропусти у одлагању отпада већи.
