Највећи економски ПОТЕЗИ Србије у 2017.

У претходној години Србија је доживела бројне промене, нарочито на економском плану. Привреда која је деценијама била у посрнућу, почела је коначно да доживљава успон. Доведен је велики број страних инвеститора и отворен рекордан број фабрика. Завршетак бројних инфраструктурних пројеката, успешни аранжмани са међународним светским институцијама и енергетски пројекти који су довели до смањења незапослености, учврстили су нашу земљу као апсолутног лидера у региону.

Отворен рекордан број фабрика

Широм земље отворен је рекордан број фабрика које сада запошљавају велики број људи, а поменућемо само неке од највећих и најзвучнијих имена.

У Руми је отворена фабрика хране, као прва инвестиција у Европи непалске компаније "ЦГ Foods Еуропе", која послује у оквиру "Chaudhary Гроуп", а у коју је уложено девет милиона евра. Почела је да ради у септембру и у њој је запослено 100 радника, а план је да их до краја 2018. године буде 407, док би касније било запослено још око 800 радника.

Немачка компанија "Грунер" у новом производном погону у Власотинцу запошљава 50 радника, а према најавама руководства, до 2020. године планира се отварање још 50 нових радних места.

Погон је свечано отворио председник Србије Александар Вучић, а овим је обележена и десетогодишњица пословања ове компаније у Србији.

У Шапцу је у септембру свечано отворена фабрика за производњу кабловских сетова за камионе Дајмлер, јапанске компаније ''Yazaki''. Тренутно једна од највећих гринфилд инвестиција у Србији простире се на око 30.000 квадратних метара и у њој сада ради око 500 радника. Инвестиција је вредна око 25 милиона евра.

Отварању фабрике присуствовао је председник Србије Александар Вучић, председник „Yazaki“ корпорације Шинђи Yazaki, градоначелник Шапца, Небојша Зеленовић, министар привреде, Горан Кнежевић, амбасадор Јапана у Србији, Ђуићи Такахара, као и представници „Yazaki Еуропе“ и „Даимлер Труцкс“, Бо Инге Андерсон и Инго Етишер.

Председник Србије навео је да је Србија успела да у кризно време доведе стране инвеститоре. Он је додао да је ово велики дан за Шабац, Мачву и нашу земљу и да је задовољан што смо у конкуренцији неколико других земаља успели да доведемо тако велику корпорацију да код нас ради и инвестира.

Аутомобилски гигант "Фијат-крајслер" је задовољан сарадњом са Владом Србије, а резултат тога је најуспешнији српски извозни производ - "фијат 500 Л". Нови модел "фијата 500 Л" има више од 40 одсто оригиналних делова.

Вредна помена свакако је и фабрика "Меита" у Обреновцу, која се бави производњом аутомобилских делова и мотора.

Председник Србије Александар Вучић, министар одбране Александар Вулин и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, присуствовали су, у јулу, почетку пробне производње у Фабрици стрељачке муниције у месту Узићи код Пожеге која је део пројекта развоја одбрамбене индустрије под радним називом - Одбрамбено технолошка индустријска база Србије (ОТИБС) - "Визија 2020".

У Нишу је отворено седам фабрика, а у плану је изградња пута Ниш - Приштина и то ће довести до доласка инвеститора у Топлицу.

Поред фабрике у Суботици руководство "Сименса" преузело је фабрику "Милановић Инжењеринг" из Крагујевца и планира додатне инвестиције у индустрији шинских возила, које ће бити остварене у Шумадији.

У последње две године у Србији је основано 230 нових предузећа са већинским турским капиталом. 

Водећи европски произвођач каблова и кабловских система за аутомобилску и друге индустрије Леони отворио је, крајем јула у Нишу, трећу фабрику у Србији, у присуству председника Србије Александра Вучића.

У фабрици, која се простире на више од 22. 000 метара квадратних производиће се кабловски сетови за аутомобиле марке BMW. 

Леони је у Србији присутан од 2009. године, када је почела са радом фабрика за производњу кабловских систам за MBW у Прокупљу, а 2013. године у Малошишту код Дољевца отворена је фабрика за производњу аутомобилских каблова за ланд ровер и јагуар.

Београд сија новим сјајем

Израелци су инвестирали у тржне центе "Земун парк", "Авив парк", "Рајићева", "Биг фешн" на Карабурми, а већ је почела и градња истоименог комплекса на Видиковцу.

Такође, Израелци су у српску престоницу донели и први бизнис-парк, "Ерпорт сити" на Новом Београду. Међутим, то је само почетак јер је у току изградња два велика комплекса у Улици кнеза Милоша - "Скајлајн Београд" на простору некадашњег МУП-а, те други на месту бивше америчке амбасаде. И то није све јер су Израелци пре пар месеци пазарили и простор бившег "Депоа" у Булевару краља Александра.

У главном граду, на Славији, изграђена је једна од најлепших музичких фонтана у овом делу Европе.

Један од украса главног града, Скадарлија, реновирана је и реконструисана. Боемска четврт добила је свој аутетични изглед и сада сија новим сјајем.

У години за нама забележена су и велика улагања кинеских инвеститора, али је њихов новац трошен најчешће на изградњу саобраћајница. Прави пример тога је Пупинов мост, који је 2014. године спојио земунску општину и палилулско насеље Борча.

Кинеске компаније потписале су уговоре за два мега пројекта: изградња система за одлагање отпадних вода из централног градског подручја и топлодалековода Обреновац – Нови Београд.

Интензивно су настављени радови на "Београду на води", а први станари очекују се средином наступајуће године.

Инфраструктурни пројекти

Међутим, Кинези су интересовање показали и за железнички саобраћај, те је тако недавно започето и са модернизацијом и реконструкцијом пруге Београд-Будимпешта. Прва тачка радова је Железничка станица у Земуну. Обилазница око Београда такође се тренутно налази у рукама Кинеза, тачније компаније "Пауер Чајна". Према досадашњим најавама почетком наредне године требало би да почне и изградња српско-кинеског индустријског парка у Борчи.

За саобраћај је отворено нових 7,35 км на деоници Станичење - Пирот Исток (која је укупне дужине 16,64 км), затим импозантан пројекат, аутопут Пирот - Димитровград и обилазница око Димитровграда дужине 8,3 километара.

Влада Србије усвојила је на седници, почетком новембра, Закључак о усвајању Комерцијалног уговора о пројектовању и извођењу радова на изградњи Е-763, деоница Прељина - Пожега између Владе Србије, јавног предузећа „Путеви Србије“ и „China Communications Цонструцтион Company Лтд“.

Током посете турског председника Реџепа Тајипа Ердогана Србији, потписан је документ којим се Турска укључује у реализацију пројекта изградње аутопута Београд - Сарајево.

Завршетком Коридора 10, Србија ће, од свих земаља са простора бивше Југославије, имати највише километара аутопута, а пре 15 година имала је скоро два пута мање.

Србија се гради

У Србији је, средином године, било активно 10.576 градилишта, а само у последња три месеца отворено је још око 2.000 нових градилишта на којима се изводе радови, показали су подаци система за електронско подношење захтева за грађевинску дозволу (ЦЕОП).

Према тим подацима, свако десето градилиште је на територији Београда, где се највише гради у земљи и где је тренутно активно 1.111 градилишта, а следи Нови Сад са 723 градилишта, затим Ниш са 301, Суботица 244, Крагујевац са 213 градилишта, иза кога је Чачак, где је активно 160 градилишта, а потом у Лесковцу - 148, саопштено је из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Успешни аранжмани са ММФ-ом

Достигнућа Србије на макроекономском плану су импресивна у протекле три године, а почела је да отклања и извесне структурне мањкавости, изјавио је стални представник Међународног монетарног фонда (MMF) у Србији Себастијан Соса.

Представници ММФ-а у више наврата су оценили да би економска ситуација у Србији постала неодржива да наша земља није 2014. године променила политику и успешним економским мерама спречила најгоре.

Србија ће, према проценама ММФ-а, остварити ове године раст од око два одсто, да би наредне године он убрзао на 3,5 процената.

Енергетски пројекти

Ветропаркови су једна од најзначајнијих инвестиција у Србији, не само због количине новца која ће се слити у државни буџет, већ због тога што њиховом изградњом, наша земља не би морала да купује електричну енергију из иностранства.

Самим тим, неизвесност око увоза струје пред сваку сезону, постаће прошлост, с обзиром да ће Србија ускоро имати три ветропарка која ће напајати домаћинства, а тако ћемо испунити и обавезу према Европској енергетској заједници.

Први ветропарк, међутим, изграђен је 2015. године, тек када је Влада Србије, на челу са тадашњим премијером Александром Вучићем, одлучила да промени услове који су кочили инвестиције “тешке” целу милијарду евра и дала државне гаранције. До тада, Србија је увелико кубурила са струјом и сваке зимске сезоне је претио колапс.

Србија до 2020. године треба да повећа удео обновљивих извора енергије у финалној потрошњи са садашњих 21 одсто на 27 одсто. Очекује се да ће до тада имати више од 600 мегавата струје из обновљивих извора енергије при чему је предвиђено да се 500 мегавата обезбеди из енергије ветра, а 100 мегавата из хидросектора и биомасе.

Ако се у обзир узму планови отварања нових ветропракова у Србији очигледно је да Србија сигурним корацима граби ка циљу, пре свега захваљујући снажној подршци и подстицајима државе за улагање у "зелену енергију". До сада Влада Републике Србије направила је крупне кораке када је реч о обновљивим изворима енергије, тај тренд ће се наставити и у будућности. 

Пролазак гасовода "Турски ток" преко територије Србије, који председник Александар Вучић сматра највећом развојном шансом Србије, све је извеснији, пошто су мађарске власти и руски "Гаспром" потписали споразум о продужетку крака тог гасовода преко територије Бугарске и Србије до Мађарске.