Нема конзумирања цигарета ни на отвореном: Закон који је шокирао све пушаче
На улицама Стокхолма одбачених опушака готово да нема, а исто тако скоро је немогуће видети пушаче који на јавним местима разговарају преврћући цигарету међу прстима.
Ресторани су забранили пушење чак и на отвореном испред локала, а наравно не сме се запалити ни за столовима тераса кафића. Правила су јасна и мало ко их крши, па је Шведска постала прва „смоке фрее“ држава на свету.
То, међутим, не значи да су се некадашњи пушачи одрекли свих производа који су им пружали задовољство. Напротив. На великој конференцији „Бритисх Америцан Tobacco“ (БАТ) под називом „Шта ако је кључ за престанак пушења већ пронађен?“ одржаној у шведском Националном музеју науке и технологије откривено је да је Шведска службено испунила дефиницију друштва без дима – и то 16 година пре циља ЕУ (2040), преноси Јутарњи лист.
У последњих 13 година стопа пушења у Шведској се више него преполовила, захваљујући бездимним алтернативама – снусу, никотинским врећицама и е-цигаретама.
Данас стопа пушења одраслих износи свега 5,3% (у поређењу са просеком ЕУ од 24%). То је истакла Данијеле Тауер, главна директорка за научне и регулаторне послове у БАТ-у, нагласивши да су владе, јавноздравствене институције и индустрија заједно кључни актери у смањењу штетности дувана.
Шведска има и најмањи број прераних смрти од болести повезаних с дуваном у ЕУ. Стопа смртности мушкараца од рака плућа је 61% нижа од просека ЕУ, док је укупна смртност од болести повезаних с дуваном 39,6% нижа.
„Циљ наше компаније је јасан и одважан – до 2100. године желимо да постанемо ‘smokeless business ин а fully smokeless world’.“ – поручила је Тауер, откривши и да је циљ за 2030. годину да БАТ има 50 милиона потрошача производа без дима.
Ипак, признаје, постоје препреке – тржишта која забрањују продају, отежани регулаторни оквири, заблуде о никотину, скептицизам према индустријским истраживањима и висока пореска оптерећења. Због тога је лансирана Омни™ платформа – научна база података која подржава глобалну трансформацију БАТ-а ка свету без цигарета.
На истој линији је и њен колега, др Џејмс Марфи, директор одсека за истраживање и науку у БАТ-у. Он истиче да је компанија у последњих 10 година уложила више од 12 милијарди фунти у истраживања, уз рад 1700 научника.
„Нажалост, неке земље попут Холандије и Белгије покушавају да забране ове алтернативе, али ми желимо да покажемо бенефите – а шведски случај је најбољи доказ.“ – рекао је Марфи.
Тајна шведског успеха темељи се на освешћености, доступности и прогресивној регулацији, објаснила је Асли Ертонгуч, менаџерка БАТ-а за Пољску и балтичке земље. Након што је влада Шведске променила политику са „смањења употребе“ на „смањење штете,“ дошло је до једне од најнижих стопа смртности повезаних с пушењем на свету.
У Шведској трошарински модел зависи од здравственог ризика – бездимни производи су јефтинији и доступнији од цигарета, чиме се подстиче прелазак.
За разлику од Шведске, у Хрватској пуши 36% становништва. Из БАТ-а упозоравају да је проблем што су сви производи третирани исто, без обзира на ниво штетности – све је „у истом кошу“.
„Догма ‘quit ор дие’ из 2010. године показала се промашеном, јер се број пушача и даље не смањује. Све више држава подржава прелазак на мање штетне алтернативе – а наука је јасна, свиђало се то некоме или не.“ – закључио је Марфи.