Несташице у продавницама, скок цена... Све могуће последице блокада границе - Шта заправо чека Србију ако ово потраје?

Данас је започео протест превозника из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе на граничним прелазима према Европској унији. Тачно у 12 часова возачи камиона обуставили су рад теретних терминала и зауставили робни саобраћај у оба смера, наводећи више разлога за ову одлуку.

Један од главних повода за протест је нови систем за евиденцију уласка и изласка из Европске уније (ЕЕС), који прописује да возачи из земаља ван ЕУ могу боравити највише 90 дана у оквиру сваких 180 дана на територији Шенгена.

Превозници као проблем истичу и, како кажу, неадекватан однос Европске комисије и држава Шенгенске зоне према професионалним возачима, као и ограничења која им се намећу током обављања посла.

Организатори наводе да је циљ протеста скретање пажње јавности на тешкоће са којима се суочава транспортни сектор, али и покретање дијалога са релевантним европским институцијама. 

Професионални возачи упозоравају да су изложени ризику од новчаних казни, хапшења, депортације или забране уласка у Шенген, иако обављају редовне послове у међународном друмском транспорту.

Како је раније најављено, блокада се односи искључиво на теретни саобраћај, док путнички прелази неће бити обухваћени. Организатори су саопштили да ће протест трајати најмање седам дана.

Превозници упозоравају да би, уколико се не промени однос према професионалним возачима и транспортним компанијама, средином априла могло доћи до прекида ланаца снабдевања, што би угрозило стабилност тржишта и редовно снабдевање робом.

Смањена производња, кашњење и затварање фабрика

Са овом проценом сагласан је и професор Љубодраг Савић, који је објаснио какве би последице продужене блокаде могле имати по привреду Србије.

- Србија има прилично висок проценат извоза који у највећој мери иде у Европску унију. С друге стране, имамо и увоз. Ако границе буду блокиране неће бити омогућен транспорт и доћи ће до кашњења испоруке и из Србије, али и испоруке из ЕУ у Србију.То ће довести до смањења производње, кашњења у производњи, а можда чак и затварања или делимичног затварања неких фабрика. Биће негативних последица и на раст БДП-а и на плаћање доприноса, односно плата радника - каже професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић.

Он наглашава да ће се недостатак испорука и набавки директно одразити на пословање предузећа.

- Одразиће се на домаћа извозна, као и страна предузећа која у Србију довозе сировине, а са друге стране испоручују компоненте, на пример у Немачку. Ако нема физичког транспорта, то ће осетити и српске компаније које су део немачких компанија или неких других из ЕУ. Такође, то је штета за активност, трошкове производње и укупну производњу и за Немачку и друге земље. Уколико потраје, блокада ће озбиљно погодити све земље у региону, не само Србију - рекао је Савић и додао да што дуже траје блокада, то ће штета по привреду Србије бити већа.

Раст трошкова превоза би се брзо прелио и цену робе

Др Вељко М. Мијушковић истиче да би дуготрајнији протести и блокаде према Шенгену врло брзо оставили видљиве последице по домаћу економију.

- Више од 65-70 одсто укупне робне размене Србије са иностранством одвија се друмским путем, а Европска унија учествује са око 62-3 одсто у укупном извозу, што значи да свако озбиљно успоравање на границама директно погађа кључне извозне токове. На најфреквентнијим прелазима дневно прође роба чија се вредност мери десетинама милиона евра, па већ вишедневна блокада може да 'замрзне' робне токове вредне преко 100 милиона евра - упозорава др Вељко М. Мијушковић са Економског факултета Универзитета у Београду.

Он додаје да би индустрије које послују по принципу „јуст-ин-тиме“ могле да се суоче са прекидима производње већ након три до пет дана због недостатка репроматеријала и компоненти.

- У транспортном сектору трошкови би расли због стајања возила, пенала и алтернативних рута, што би могло повећати цену превоза за 3-5 одсто, а тај раст би се брзо прелио и на крајње цене робе. Трговински ланци би, у случају дужих застоја, могли да се суоче са проблемима у снабдевању одређеним категоријама производа, посебно свеже и увозне робе. На месечном нивоу, продужена блокада би могла да смањи извоз за више стотина милиона евра и негативно утиче на индустријску производњу. Дугорочно, нарушавање поузданости транспортних токова слаби конкурентност Србије као транзитне и извозне економије и подстиче компаније да траже алтернативне логистичке правце или локације - каже Мијушковић.

Апел домаћих институција

Поводом протеста удружења превозника са Западног Балкана због примене система уласка и изласка у Шенген, Европска комисија саопштила је да „пажљиво прати ситуацију и да је у контакту са партнерима из региона“.

Привредна комора Србије и Eurochambers, организација која окупља привредне коморе широм Европе, упутили су писмо институцијама Европске уније и владама држава чланица. У допису се указује на дугогодишњи проблем примене правила о ограничењу боравка од 90 дана у оквиру 180 дана за професионалне возаче.

Наводи се да се више од 60 одсто укупне трговинске размене региона одвија са Европском унијом, због чега кашњења у транспорту озбиљно угрожавају логистичке ланце, пословне односе и уговорне обавезе, како компанија са Западног Балкана, тако и фирми из ЕУ.

Србија Данас/Мондо