Нису ни Златибор, ни Дивчибаре: Туристичкој сезони на ОВОЈ НАШОЈ ПЛАНИНИ НИ КОРОНА НЕ МОЖЕ НИШТА
Отпорност бањског туризма још је очигледнија кад се гледа број ноћења туриста
Туризам на Старој планини показао је највећу отпорност на пандемију. Стара Планина је већ у јуну месецу забележила већи број ноћења него у истом месецу претходне године, док је у јулу месецу остварила број ноћења од преко 10 хиљада, у односу на нешто изнад 3 хиљаде из истог месеца 2019. године.
СРБИ КОЈИ СУ ПОСТИГЛИ МНОГО "ТАМО ПРЕКО ОКЕАНА"! Није Џон Јовановић једини Србин у Белој кући
ВЕЋЕ ПЛАТЕ ЗА 2,2 МИЛИОНА ЉУДИ У СРБИЈИ! Износ познат у динар, повишице ће добити две велике групе грађана
БДП Србије у трећем кварталу биће бољи од очекиваног: Ускоро стиже и процена ММФ-а
Овим резултатима у периоду од проглашења ванредног стања па до краја јула (доступни подаци) Стара Планина је остварила најмањи кумулативни пад броја ноћења у Републици Србији (за свега 13 одсто), наводи се у најновијем Кварталном монитору, билтену Економског факултета, а преноси Нова економија.
Значајне резултате и пораст броја ноћења у јулу месецу у односу на претходну годину забележиле су и Сокобања и Бања Палић (кумулативни пад од 27 одсто). Број долазака туриста у Републици Србији у периоду од марта до јула 2020. године у односу на исти период претходне године опао је за чак 69 одсто.
Посматрано по категорији туристичких места можемо видети да се бањски туризам опоравља брже од планинског, али и да код обе категорије већ у јулу видимо приближавање оствареним резултатима из истог месеца 2019., оцењује се у анализи.
У односу на јул 2019. године број долазака туриста у бањским местима мањи је за 11 одсто у 2020. години, док је код планинских места тај пад 20 процената. Мада је и овај пад значајан, далеко је мањи него у месецима у којима је пандемија постала очигледна и у којима је уведено ванредно стање.
На Старој планини, иначе, нема много капацитета за смештај.
Отпорност бањског туризма још је очигледнија кад се гледа број ноћења туриста. Након скоро апсолутног заустављања туризма у априлу, бањски туризам је у мају 2020. године успео да поврати скоро четвртину броја ноћења из 2019. године (24 одсто), док је планински туризам успео да поврати само једну осмину (12,7 одсто). У следећем месецу број ноћења туриста у бањама Србије био је за "само" 20 одсто мањи од јуна 2019. године. Број ноћења на планинама Србије у истом месецу био је за 22 одсто мањи.
У јулу је опоравак већ био евидентан – бањска места забележила су пад од само 11 одсто у односу на исти месец претходне године. Планинска места забележила су пад од 20 одсто.
Туризам има велики утицај на привреду Србије. Утицај на запосленост такође указује на значај овог сектора. Према подацима анкете о радној снази у сектору Смештаја и исхране у 2019. години било је 105.200 запослених, односно 3,6 одсто укупне запослености.
Према подацима Народне банке Србије (НБС), туризам је у 2019. години остварио извоз од 1,436 милијарди евра односно 8,2 одсто. Поред тога, извоз од туризма расте брже од раста укупног извоза. Сто нових радних места у туризму отвара још 42 нова радна места у повезаним делатностима: култури, индустрији догађаја и слично.