Новосађанка открила праву истину од животу ван града: Ево због чега се преселила (ВИДЕО)
Породица и пријатељи су мислили да су Данијела и њен муж полудели када су чули за њихову одлуку
Већина младих који потичу из мањих средина, када дођу у године да је време да крену да се осамостале, хрле у велике градове. Мали је број оних код којих је то обрнуто. Додуше, то није немогуће. Можда и код нас на велика врата долази тренд западних земаља, где већина људи живи у мањим срединама изван градске буке.
Власти смислиле начин како да не умре село: Сваком ђаку дају по 65 евра
Од ОВОГ ВОЋА у Србији можете да ЗАРАДИТЕ чак 100 евра по килограму! (ВИДЕО)
После много селидба и промене послова, Кикинђанин Бојан и Новосађанка Данијела Врањеш Гајић, родитељи двоје деце у том тренутку, решили су да напусте град и преселе се на село, у Обровац. Ни први, ни последњи који су се одлучили да промене живот на тај начин, али свакако једни од најхрабријих и најуспешнијих у том подухвату.
- Тада смо имали двоје деце и понајвише због њих, почели смо да трагамо за неком кућом у првом селу до Паланке. Није нам било важно ни које је село, ни да ли ту некога познајемо... Само да нам се свиди кућа. Ипак, одлучисмо се за једну кућу у Обровцу где нас је жена продавац лепо дочекала у дворишту, скувала ручак од поврћа из баште - рекла је Данијела.
- Све је одисало миром, деца су одмах ту, у непознатом, почела да се играју, опуштено као да је њихово. Тако је и било. Кућа је постала наша уз малу помоћ кредита државе која је у том моменту то одобравала - почиње своју причу Гајићева.
Упустили су се, каже она, иако су живели од једне плате оптерећене кредитом, и без ичије помоћи. Наравно, наишли су на велико неодобравање околине и пријатеља којима је све деловало као лудост.
- У селу тада није постојала месара, мењачница, вртић. Дакле ја сам чувала децу, он је радио. Одлучили смо се за још деце и родили још троје иако смо и даље живели од једне плате. Сама сам научила да кувам, правим слаткише и зимницу, и заправо је мој рад у кући био начин да преживимо. Штедели смо и тако што нисам плаћала вртиће, месила сам хлеб и спремала све остало сама из баште и воћњака.
Посветила се само деци и кући, на град је заборавила, али и на изласке и дружења.