Пала вредност евра, а ево шта то значи за Србију: Да ли ће доћи до промене курса?

Како преноси Блоомберг, цена нафте порасла је за више од 15 одсто, док су цене природног гаса у једном тренутку биле и удвостручене. Такав скок поново је у фокус ставио велику зависност Европе од увоза енергената, пре свега нафте и гаса.

Аналитичари упозоравају да раст цена сировина снажније погађа европску економију него америчку, јер су Сједињене Америчке Државе највећи светски произвођач нафте, док Европа велики део енергената мора да увози. Оваква динамика подсећа на Енергетска криза у Европи 2022, када је евро на кратко пао испод паритета са доларом.

Директор стратегије за девизно тржиште у ИНГ, Chris Турнер, сматра да ће трајање енергетског шока бити пресудно за будуће кретање европске валуте.

"Од тога зависи да ли ће се евро стабилизовати око нивоа од 1,15 долара или ће наставити пад ка опсегу од 1,10-1,12 долара", оценио је Тарнер.

Према подацима Европска централна банка, 4. марта један евро вредео је 1,1649 долара. Стратегијски тим Barclays повлачи паралелу са реакцијом тржишта након почетка рата у Украјини 2022. године.

Њихови модели показују да сваки раст цене нафте од 10 одсто у просеку јача долар за 0,5 до један одсто у односу на евро, док сличан скок цене гаса слаби евро за око 0,25 одсто.

У таквим околностима, поједини аналитичари сматрају да је куповина евра тренутно ризична стратегија, осим ако инвеститори верују да ће се сукоб на Блиском истоку брзо завршити. Стратег из Стандард Банк Степхен Barrow препоручује продају евра у односу на долар и аустралијски долар, јер очекује да цене енергената неће скоро пасти.

У Barclaysu такође процењују да би у наредном периоду могле да ојачају валуте земаља извозница сировина, попут аустралијског долара, као и традиционална "сигурна уточишта" попут швајцарског франка.

Шта то значи за Србију и курс евро-динар

За Србију је најважније то што је динар снажно везан за евро, а не за долар. Због тога промене односа евра и долара углавном немају директан ефекат на курс динар–евро, који води Народна банка Србије кроз политику стабилног курса.

Другим речима, грађани и компаније у Србији вероватно неће видети велике промене курса евра према динару, јер централна банка активно интервенише на тржишту како би одржала стабилност.

Међутим, индиректни ефекти могу бити значајни.

Ако евро слаби због раста цена енергената, то значи да Европа плаћа скупљу нафту и гас у доларима. Пошто је Србија енергетски увозник, то може довести до скупљег увоза енергената, притиска на инфлацију и већих трошкова за привреду.

Зато аналитичари упозоравају да главни ризик за Србију није курс евра, већ раст цена енергије и сировина, који се на крају прелива на цене горива, транспорта и производње.

У пракси то значи да динар може остати релативно стабилан према евру, али трошкови енергије и увоза могу расти, што је сценарио који је регион већ искусио током енергетске кризе 2022. године.

Србија Данас/Телеграф