СКАЧУ ПЛАТЕ ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ: Тренд раста се наставља, а ево ко би могао добити највише
Рачуница улива наду
Иако буџет за 2022. годину још није скројен, оквири и пројекције за неке сегменте у Министарству финансија стављени су на папир, укључујући и оне који се односе на повећање зарада у јавном сектору, али још увек није прецизирано да ли ће оне бити веће од 4,5 посто, колико је дефинисано у фискалној стратегији.
БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ ПРВИ ПУТ НИ У 500 НАЈБОЉИХ: Ово су разлози због којих није на престижној Шангајској листи
Усвојена Стратегија информационог друштва и безбедности: "Србија препознаје значај дигитализације"
ДА ЛИ ИДЕТЕ У ШКОЛУ ИЛИ НЕ ЗНАЋЕТЕ СВАКОГ ПЕТКА: Стигло ново обавештење за школарце - ово су упутства која морате знати
Нацрт овог документа требало би да буде завршен до средине октобра, када ће се орјентационо знати и проценат увећања зарада за близу 500.000 запослених у јавном сектору, али ако је судити по оном што тренутне анализе показују, места има и за већи раст од овог који је пројектован. Те анализе су базиране пре свега на добрим параметрима у другом тромесечју ове године, када је забележен привредни раст од неочекиваних 13,4 одсто.
Тако висок проценат утицао је да укупни резултати за прву половину године буду на нивоу од 7,5 посто, а уколико се и у трећем тромесечју настави овакав тренд, онда је готово извесно да ће се одступити од пројекције од 4,5 одсто из Фискалне стратегије. То практично значи да је реално да у јавном сектору се плате повећају на нивоу раста БДП, који би ове године могао да буде око 6,5 па чак и 7 процената.
Тако бар тврди извор из Немањине 11, уз ограду, да ће све бити много јасније и конкретније средином септембра.
- Тада ће бити неки прелиминарни резултати привредног раста у трећем тромесечју и на основу њих биће јасније колико је могуће да зараде порасту у јавном сектору. Оно што је за сада начелна орјентација, јесте да повећање плата неће ићи линерано за све секторе, већ ће бити дифиренцирано, односно поједини сегменти, попут здравства али и безбедносних структура, ће више добити од осталих. То је уосталом била пракса и прошле и ове године. Дакле, још је неизвесно ко ће колико пара добити више али ако би се у овом тренутку креирао буџет, готово је сигурно да би било места за увећање зарада од 6 до 6,5 посто - наводи извор.
С друге стране, Фискални савет у мишљењу на нацрт фискалне стратегије за 2022. годину са пројекцијама за 2023. и 2024. годину наводи да то увећање не би требало да буде веће од 4,5 посто.
- Стратегијом је планирано да плате запослених у општој држави у наредне три године расту око 4,5 одсто годишње у просеку. Такво, контролисано повећање зарада у јавном сектору било би осетно мање од њиховог уобичајеног раста у претходним годинама, мање од очекиваног раста БДП-а, као и од планираног раста пензија. То би онда, по плану из Стратегије, водило ка приметном смањењу буџетских расхода за плате запослених у односу на БДП - са 10,4 одсто БДП-а из 2021. на 9,7 одсто БДП-а у 2024. години - кажу у Фискалном савету.
Додају и да предвиђено умерено повећање зарада у јавном сектору економски јесте оправдано, и с те стране Стратегији се нема шта замерити.
- Проблем је, међутим, то што су се слични планови понављали у свакој Стратегији у претходних пет година и ниједном се нису остварил и - кажу у Фискалном савету.
Неизвесно је да ли ће се остварити и у наредној години али оно што је извесно, бар по најавама званичника, привредни опоравак од последица корона вирусом, иде у добром правцу и реално је очекивати да БДП на крају године буде 6,5 или чак и 7 посто.
Те процене уливају наду да има основа за веће увећање зарада од дефинисаних 4,5 посто. Ипак, стручњаци упозоравају да се мора добро извагати коме и колико пара дати јер у противном могла би се нарушити конструкција фискалне стратегије дефинисана за наредне године.
- Фискалном стратегијом прогнозиран је раст БДП-а од 6 одсто у 2021, а затим успоравање привредног раста на 4 одсто у периоду од 2022. до 2024. године. Планирано је да ће инфлација у средњем року бити релативно стабилна на нивоу од око 2,8 одсто годишње, а текући дефицит платног биланса прогнозира се на око 5 одсто БДП-а уз тенденцију постепеног смањивања. У времену повећане неизвесности које је са собом донела здравствена криза, промене макроекономских агрегата знају да буду нагле и тешко предвидиве (на пример последње убрзање глобалне инфлације) па је прављење макроекономских пројекција отежано - упозорава Фискални савет.
Другим речима Фискални савет се залаже да се не одступа од дефинисаног повећања зарада, које су последњих година континуирано расле у јавном сектору. Ове године то је било на нивоу од пет посто, прошле чак 10, с тим што су здравствени радници у априлу прошле године имали ванредно увећање од 10 посто.
Сличан тренд је био и у 2019. години када су зараде у јавном сектору расле у распону од осам до 15 посто, колико су добиле медицинске сестре и техничари.