ПОЧЕЛА ПОМАМА ЗА БЕЛИМ ЗЛАТОМ: Народ хрли ка планинама, а ако пронађете добар улов, награда је 2.500 ЕВРА
Уз климатске промене и смањење падавина, лоше управљање шумама такође угрозило будуће бербе тартуфа.
Навала на луксузне гљиве у нашем комшилуку почела је 1999, након што је откривен тартуф тежак 1,31 килограм.
Чувени тартуфи важе за најскупље гљиве на свету, а на малом, црном деликатесу може веома добро да се заради и у Србији. Радослав је, рецимо, својевремено открио најважније тајне у вези с узгајањем тартуфа.
САСТАВИ ПРЕДИЗБОРНИ ТИКЕТ - Више од 300 највећих квота чека вас у Меридиану
ОД ДАНАС НЕМА ПРОМЕНЕ ЦЕНА ЗА ОВЕ НАМИРНИЦЕ: Колико ћемо плаћати брашно, месо и млеко? Најављене ДРАКОНСКЕ казне
ДОНЕТА НОВА ПРАВИЛА: Ко је испунио услове за пензију, а шта се мења већ од 1. јануара у Србији
Али, ова специфична врста гљива могла би бити угрожена.
Наиме, лов на тартуфе у шумама северозападне Хрватске је у опасности због климатских промена и крчења шума, што изазива страх да би "гастрономски рудник злата" у овој земљи могао бити у ризику.
Сликовите шуме Истре, са специфичном микроклимом, одавно су познате по производњи неких од најфинијих белих тартуфа, чија цена је ове године расла до 2.500 евра по килограму.
Али, пораст температура и мањак падавина (што је последица климатских промена), у комбинацији са смањењем нивоа воде и губитком станишта, могли би да угрозе природни инкубатор, прекопотребан за производњу ове луксузне хране.
- Теже је пронаћи, него продати тартуфе - жали се француској агенцији АФП Дарко Музица, председник Удружења тарфуфара Истре.
Каже да је, уз климатске промене и смањење падавина, лоше управљање шумама такође угрозило будуће бербе тартуфа, при чему је предност дата дрвној индустрији.
Слично упозорење је издато и у студији из 2014: "Продуктивност природних станишта тартуфа смањује се широм света, што је често повезано са климатским променама, али и са начинима на које се тло искоришћава".
Љубитељи тартуфа кажу да је потребна хитна акција како би се заштитило њихово природно станиште.
Ловци могу добро да наплате свој труд, али он није лак. Обично крећу у пратњи посебно тренираних паса и провлаче се кроз густе шуме близу Мотовуна, у нади да ће пронаћи "бело злато".
Истра је и даље једно од ретких подручја изван познате италијанске регије Алба, које може произвести врхунске беле тартуфе захваљујући влажној клими и алкалном тлу које јестивим гљивама даје јаку арому и оптималну густоћу.
Утицај промена везаних за климу природно утиче на хрватске ловце на тартуфе, будући да прве писане белешке о тартуфима у Истри потичу из давне 1920. године, кад је полуострво припадало Италији. У последње две деценије индустрија је значајно узнапредовала, те зарада сада износи милионе долара годишње. То је Истру подстакло да се брендира као "Земља тартуфа".