ПОТРАЖЊА ЗА СТАНОВИМА У СРБИЈИ СЕ НЕ СМАЊУЈЕ! Зашто је квадрат у Београду четврти најскупљи у Европи?
Београд је на четвртом месту на листи најскупљих градова у Европи по ценама некретнина у односу на висину прихода становника
Упркос пандемији корона вируса, потражња за становима у Србији и њихова куповина се не смањују. Пропорционално порасту тражње за становима расле су и цене стамбеног простора, и то до те мере да је Београд у тој категорији сврстан међу најскупље градове у Европи.
НОВИ БЕОГРАДСКИ АЕРОДРОМ БИЋЕ КОД ДОБАНОВАЦА: И Нови Сад добија потпуно нову ваздушну луку (МАПА)
НЕКАД ЈЕ БИО СИРОМАШАН ГРАД, А ДАНАС "КИДА": Ниш спреман за отварање седме фабрике, посла има за 1.000 људи
"ОВО ЋЕ БИТИ ПРВИ ТЕСТ" Момировић очекује саобраћај на обилазници око Београда до краја месеца (ФОТО)
Према информација доступним на сајту Нумбео, који важи за највећу светску базу података о животним трошковима и квалитету живота, Београд је на четвртом месту на листи најскупљих градова у Европи по ценама некретнина у односу на висину прихода становника.
Однос цена некретнина и просечних прихода Београђана износи вртоглавих 19,77. Главни град Србије се тако нашао иза Москве (односно 21,12) која је на првом месту, Париза (20,97) и Сплита (19,77), а испред Владивостока (18,63), Гдањска (18,31) и Милана (17,85).
Ако узмемо у обзир да је прошле године у Србији продато некретнина у вредности од око 4.2 милијарде евра, што је више од просека за претходне три године, стиче се утисак да је тржиште некретнина остало имуно на кризу.
На пример, цене станова у центру града се крећу од 2,000 евра по квадрату па навише, у зависности од структуре, спратности и квадратуре, док се на периферији цене крећу између 1.000 и 1.400 евра.
Најскупљи квадрат стамбеног простора у Србији у 2020. години је продат у Београду на води и коштао је невероватних 9.600 евра.
У Грађевинској дирекцији Србије кажу да је потражња тренутно већа од понуде, што утиче на раст цена. Постојао је краћи застој због короне у реализацији у марту и априлу прошле године, али се тржиште врло брзо стабилизовало и вратило на ниво пре епидемије, кажу у ГДС.
Продаја је почела да расте већ у другој половини маја и од тада се бележи константан раст продаје и интересовања купаца.
Стручњаци указују на неколико фактора који поспешују потражњу за становима у престоници.
Потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић, указује на чињеницу да је велики број грађана који желе да спасу девизну штедњу, уложио исту у некретнину.
- Основни разлог овакве потражње за становима је жеља људи да се реше своје девизне штедње, за коју готово да нема камате. Неизвесност курса евра и долара, те страх да уштеђевина може да нестане гура грађане ка улагању у некретнине - каже Родић.
Додатан фактор, који подстиче улагање девизне штедње грађана у некретнине, је лош положај људи на тржишту рада, додаје Родић.
- Услед кризе, све је мање људи са сталним радним односом, а банке не издају кредите грађанима без сталног радног односа, те се они окрећу улагању своје уштеђевине - закључује Родић.
Слично мишљење има и Милић Ђоковић, стручњак за некретнине. Он узрок раста цена види у недостатку сигурних инвестиционих прилика за грађане и ниске каматне стопе на стамбене кредите.
- Цене некретнина скачу због пораста цене капитала. Кредити и новац су тренутно јефтини, камате на кредите се крећу између 2,5 и 3 одсто, а ситуација је таква да људи немају где да сигурно уложе сем у некретнине. Приградска насеља су повољнија "обичним", просечним грађанима који не могу да приуште куповину станова на атрактивним локацијама у граду - каже Ђоковић.
Он додаје да просечни грађани имају пристојне плате, али да им се свакако много више исплати да уложе у некретнину у приградским насељима, јер тамо добијају више квадрата у неким другим општинама у Београду, по истој цени.
- Полако се ради инфраструктура у тим насељима. Ради се нова канализација, струја и путеви. Ако ти радови дају очекиване резултате, и ако све прође пристојно и нормално, сасвим је у реду купити - закључује Ђоковић.
Још један узрок расту цена некретнина је велики број инфраструктурних радова у Београду, како у центру града тако и на периферији.
Да су инфраструктурни радови замајац инвеститорима потврђују и из једне београдске агенције за некретнине. Они истичу да је за нове инвеститоре привлачна чињеница да, за разлику од атрактивних локација у граду, у приградским насељима нема толико конкуренције те је лакше започети посао.
Према мишљењу инвеститора и грађевинаца, поскупљење термоизолационих материјала може бити један од кључних факотра који ће утицати на потражњу и раст цене квадрата.
