Право на наследство по закону: Ко добија имовину када нема тестамента?

Наследно право регулише ко ступа на место преминуле особе и у којој мери. Закон дефинише унапред утврђене наследне редове, групе лица која имају право на наследство.

Први наследни ред има предност над другим, други над трећим, и тако даље. Тек када не постоје наследници из претходног реда, имовина прелази на наследнике из наредног. Уколико преминула особа није оставила тестамент, наследство се дели према закону.

Укупно су предвиђена четири наследна реда. Ако нема ниједног наследника, имовина прелази у власништво Републике Србије, пише Наслеђивање.

Први наследни ред: супружник и деца

У првом реду налазе се деца оставиоца и његов супружник. Сви наслеђују једнако, без обзира на број деце. На пример, ако оставилац има супругу и двоје деце, сваки наслеђује по једну трећину имовине. Ако неко од деце није у могућности да наследи (нпр. преминуо је пре оставиоца), његов део прелази на његову децу, тј. унуке, што се назива наслеђивање по правилу представљања.

Овај ред има апсолутни приоритет,док постоји бар једно дете, наследници из других редова не улазе у обзир. Исто важи и за ванбрачну децу чије је очинство правно утврђено.

Други наследни ред: супружник и родитељи

• Ако оставилац нема потомке, наследство припада супружнику и родитељима. Супружник наслеђује половину, док другу половину равноправно деле отац и мајка.
• Ако један родитељ није жив, његов део прелази на другог родитеља или га у целости добија супружник.
• Ако оба родитеља нису жива, целокупно наследство припада брачном другу.
• Ако оставилац није био у браку, родитељи постају једини наследници.

У случају да их нема, прелази се на трећи наследни ред.

Трећи наследни ред: бабе, деде и њихови потомци

Ако нема деце, супружника ни родитеља, у наследство улазе презимењаци из другог колена - бабе и деде, заједно са њиховим потомцима (ујацима, стричевима, теткама и њиховом децом).

Наслеђе се дели по линијама:

• Очинска линија - деда и баба по оцу
• Мајчинска линија - деда и баба по мајци

Ако неки од предака није жив, његов део прелази на децу или потомке. Ако нема наследника у једној линији, цео део прелази на другу. Овај ред је у пракси ретко активан, али закон га уређује да би имовина увек имала законитог наследника.

Четврти наследни ред и даље линије

Четврти ред чине прадедови и прабабе и њихови потомци, сличним правилима поделе по линијама и правилу представљања. Наслеђују се када претходни редови не постоје. Ако ни у четвртом реду нема наследника, имовина прелази у државну својину.

Република Србија постаје законски наследник и не може одбити наследство.

Услови губитка права брачног партнера

Супружник по правилу има право на наследство, али га губи у следећим случајевима:

• Ако је оставилац покренуо развод, а суд након његове смрти утврди да је постојала основа за развод
• Ако је брак поништен, а супружник знао за разлог ништавости
• Ако је заједнички живот трајно престао његовом кривицом или споразумом са оставиоцем

У овим случајевима, супружник се искључује из законског наследног реда, без обзира на тестамент.

Посебна права брачног партнера и родитеља

Ако супружник дели наследство са оставиочевим родитељима, а нема довољно средстава за живот, може тражити:

• Доживотно коришћење имовине, у целости или делимично
• Договор са наследницима о доживотној новчаној ренти

Ако се околности промене, суд може укинути раније признато право. Захтев мора бити поднет у року од годину дана од смрти оставиоца. Родитељи такође могу тражити већи наследни удео у случају материјалне потребе, уз подношење захтева у оставинском поступку, најкасније годину дана од смрти оставиоца.

Нужни наследници и њихов део

Нужни наследници су:

• потомци (укључујући усвојену децу)
• брачни партнер
• родитељи

У посебним случајевима, нужни наследници могу бити и усвојитељи, браћа, сестре, бабе и деде, ако су трајно неспособни за рад и немају средства за живот. Нужни део се не може оспорити тестаментом, осим законски оправданих случајева.

Висина нужног дела:

• потомци, усвојенци и брачни партнер - пола законског наследног дела
• остали нужни наследници - трећина

Ако нужни наследник не жели или не може да наследи, његов део се расподељује према законитим правилима наслеђивања.

Исплата нужног дела

Нужни наследници имају право на свој део након што се измире дугови оставиоца. Најчешће се исплаћује у новцу, али може обухватити и конкретне предмете. Ако је нужни део повређен тестаментом или поклонима за живота, наследници могу тражити допуну.

Рок за захтев је три године од проглашења тестамента или смрти оставиоца.

Искључење или лишење нужних наследника

Нужни наследник може бити искључен ако:грубо крши законске и породичне обавезе према оставиоцучини кривично дело према оставиоцу или породициводи очигледно непоштен и неодговоран живот.

Искључење мора бити јасно наведено у тестаменту, са разлогом постојећим у тренутку смрти оставиоца. Потомци могу бити лишени нужног дела у корист сопствене деце или унука ако су расипници или презадужени.

Зашто консултовати стручњаке

Закон о наслеђивању тежи да балансира право оставиоца да располаже имовином и право сродника на нужни део. Ово често захтева правни савет, посебно када постојевише наследника,тестамент и претходни поклони. Стручна помоћ помаже да се правилно процени наследни ред и избегну неспоразуми или будући спорови.

Извор: Србија Данас/Каматица