Од Београда до мора за четири сата: Гради се нови ауто-пут до Црне Горе, овако ће изгледати
Саобраћајница је пројектована са по две траке и једном зауставном траком у сваком смеру, уз предвиђену брзину од 100 до 120 километара на час.
Изградња путева један од кључиних инфраструктурних пројеката у овој години, а интензивно се ради готово на свим путним правцима кроз Србију. Оно што грађане посебно занима је изградња деонице ауто-пута "Милош Велики" од Пожеге до границе са Црном Гором код Бољара. Радови су у пуном замаху, а према плановима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, ова деоница би требало да буде завршена у наредне две до две и по године.
На овај начин ће Србија комплетирати свој део будућег Коридора 11, односно правца Београд -Јужни Јадран, који се простире на 269 километара и представља важан део Транс-европске магистрале (ТЕМ). Траса од Пожеге до Бољара простираће се долином реке Моравице, између падина планина Јавора и Голије, преко Пештерске висоравни до границе са Црном Гором.
Деоница из 11 делова
Укупна дужина ове деонице износи 106,3 километра, а подељена је на 11 делова. На најзахтевнијем делу трасе, од Пожеге до Дуге Пољане, биће изграђено чак 72 моста укупне дужине 35 километара и 10 тунела дужине 16,88 километара. Ауто-пут је пројектован са по две траке и једном зауставном траком у сваком смеру, уз предвиђену брзину од 100 до 120 километара на час. Траса се углавном пружа ван насељених места, осим мањих захвата у општинама Ариље и Ивањица.
Ова важна саобраћајница пружаће се од Пожеге, преко Ариља, Ивањице, до Дугих Пољана и Бољара на граници. Истовремено, са друге стране границе Црногорци раде на другој деоници ауто-пута Матешево - Андријевица. Деоница је дуга око 22-23 километра и представља другу фазу ауто-пута Бар - Бољаре, кључну за повезивање северног региона Црне Горе са централним делом земље и наставак коридора ка Србији.
У међувремену, завршена је и пуштена у саобраћај деоница од Прељине до Пожеге, дуга 30,9 километара, чиме је путовање од Београда до Пожеге скраћено на свега 90 минута, док је пут до Златибора скраћен на око два сата. На тој траси налазе се кључни инфраструктурни објекти, попут тунела Муњино брдо, Лаз и Трбушани, а ауто-пут повезује Чачак, Лучане и Пожегу, као и два округа - Моравички и Златиборски.
Од Београда до мора за 4 сата
Одмаралишта и паркиралишта
У коридору ауто-пута планирани су следећи садржаји за кориснике аутопута:
- услужни центар "Ариље" на стационажи км 148 600 обострано;
паркиралиште - "Трешњевица" на оријентационој стационажи км 161 600 обострано;
- паркиралиште "Ивањица" на оријентационој стационажи км 181 500 лево;
- паркиралиште "Рокци" на оријентационој стационажи км 187 800 десно;
- паркиралиште "Брњица" на стационажи км 217 600 обострано;
- одмориште "Бољаре" на оријентационој стационажи км 227 600 обострано у зони граничног прелаза "Бољаре"
Модеран ауто-пут који ће повезати Србију и црногорско приморје је од великог значаја уа обе земље. До мора ће се стизати за само четри сата најмодернијом саобраћајницом.
У оквиру примарне мреже путева овај путни правац треба да преузме даљинске токове са постојећих државних путева ИБ реда број 21 (Нови Сад-Ваљево-Ужице-Бијело Поље) и број 22 (на делу Београд-Чачак), као и пута М-2 (на делу Бијело Поље-Подгорица-Јадранско море), новоди се у плану.
Овај коридор повезује Централну и Југозападну Србију, а кроз повезивање луке Бар са луком Београд на Дунаву повезује Подунавље са Медитераном. Када све буде готово од Београда до подгорице стизаће се за три и по сата безбедне саобраћајнице у дужини од 370 км.
Где ће бити петље?
Овим просторним планом утврђен је положај следећих планираних денивелисаних раскрсница (петљи), и то:
- Денивелисана раскрсница "Ариље" на стационажи км 150 300, у функцији везе са постојећим државним путем ИБ реда број 21, општинским центром Ариље и околним насељима и привредно-индустријским зонама;
- Денивелисана раскрсница "Ивањица" на оријентационој стационажи км 167 000, у функцији везе са постојећим државним путем ИБ реда број 21, општинским центром Ивањица и околним насељима и привредно-индустријским зонама;
- Денивелисана раскрсница "Међуречје" на оријентационој стационажи км 185 800, у функцији везе са постојећим државним путем ИИА реда број 197 и посредно преко њега са подручјем Парка природе Голија, као и постојећим државним путем ИБ реда број 30 и даље ка истоку и клисури Ибра;
- Денивелисана раскрсница "Дуга Пољана" на стационажи км 220 800, у функцији везе са постојећим државним путем ИБ реда број 29, и посредно преко њега са општинским центром и ширим подручјем Сјенице, подручјем Специјалног резервата природе "Увац" и Новом Вароши на западу, односно са Тутином и Новим Пазаром на југоистоку;
- Денивелисана раскрсница "Карајукића Бунари" на оријентационој стационажи км 240 000, у функцији везе са постојећим државним путем ИИА реда број 197 и постојећим државним путем ИИА реда број 202 и посредно преко њих са Сјеницом на северозападу и Тутином и Новим Пазаром на истоку.
Путни правац Београд-Јужни Јадран, представља крак Транс-европске магистрале (ТЕМ) који на подручју Републике Србије и Републике Црне Горе повезује основни правац ТЕМ-а (од Гдањска до Атине и Истанбула) са Јадранским морем.
Извор: Србија Данас/Курир