РАД ОД КУЋЕ СМАЊИО ПРОДУКТИВНОСТ? Шта то послодавци не могу да контролишу када нисте у канцеларији?
Показало се да пораст незапослености и неједнакости највише брине испитанике из Словеније, а мање оне из Србије и Републике Српске.
Недовољна техничка опремљеност за обављање редовног посла, замагљене границе када почиње радно време, а кад је време за породицу и приватне активности, отежано одржавање комуникације са колегама и клијентима, повећање трошкова које послодавци ретко кад надокнађују, повећана анксиозност због забрињавајућих вести...
Топ 10 нетрадиционалних занимања за жене: На којим пословима лепши пол стреми ка високим позицијама?
Купци у маркетима и даље не читају састав производа: Због две ознаке храну плаћамо много више
ДО КРАЈА ГОДИНЕ ВРЕДНОСТ БИТКОИНА ЋЕ БИТИ 14.000 ДОЛАРА: Ево шта аналитичари погнозирају за 2025. годину
Због неизвесности с којима се у условима пандемије сусрећу млади радници на тржишту рада, али и због промена у самом начину раду, недавно је у организацији Савеза самосталних синдиката Србије спроведена онлајн анкета у којој је учествовало 448 радника испитаника из шест земаља некадашње Југославије.
Показало се да пораст незапослености и неједнакости највише брине испитанике из Словеније, а мање оне из Србије и Републике Српске. Исти случај је и са повећањем сиромаштва, док су идентичну, највишу забринутост око губитка посла, изразили радници из Словеније и Македоније, а најнижу из Хрватске и Црне Горе.
Када је реч о Србији, анкета је показала да се број запослених у току пандемије није мењао код 65 одсто анкетираних, док је смањен за 23 процента, и то више у приватном него у јавном сектору. У односу на регион, до значајног смањења броја запослених дошло је само у Словенији и Хрватској.
Просечан недељни број радних сати у Србији смањен је за 4,9, са 37,6 на 32,7 часова. Учешће младих који су пре епидемије радили краће од 40 сати повећано је са 19,3 одсто на 45,5 процената у току епидемије.
Смањење плате доживела је око петина анкетираних из наше земље, од којих трећина ради у приватном сектору. Повећању зараде могло је да се обрадује само 11 одсто младих радника.
Када је реч о обиму посла, пандемија је и ту помрсила конце, па је тако тек код петине њих обим остао исти, док је повећан код 31 процената анкетираних, а смањен код чак 47 одсто запослених.
Испитивање је потврдило и да је 49 одсто анкетираних у Србији радило од куће, а у односу на регион, само је у Црној Гори више младих радника радило од куће него у Србији. На такав начин најмање њих ангажовано је у Хрватској. Радећи код куће, већина запослених у Србији је користила личну опрему за рад (рачунар, интернет, телефон). Више од половине испитаних казало је и да би желело да у будућности настави да ради од куће.
Позитиван став према флексибилним облицима рада, а то су рад на даљину, клизно радно време, рад с непуним радним временом, исказало је чак 67,6 одсто испитаника из наше земље.
Млади треба да се питају
Због резултата које је показала анкета, у Савезу самосталних синдиката Србије истичу да би требало што пре предузети мере за заштиту и унапређење положаја младих.
Као најважнији предлог, Ружица Грабовац Марковић, председница секције младих, истиче да младима треба омогућити да се што пре директно укључе у спровођење одлука.
- Они су досад само о свему обавештавани, нико их ништа ни не пита, нажалост. Зато им треба омогућити да поделе искуства из пандемије у планирању даљег развоја и оправка. Требало би и више улагати у истраживања, чиме се може подстаћи предузетништво младих. Синдикати зато желе да заступају њихове интересе кроз социјални дијалог на свим нивоима, да укључе и младе раднике у рад синдиката - набраја председница секције младих.
