Радите прековремено, а не плаћају вам? Ево шта закон каже

Може ли послодавац да продужи радну недељу на 48 сати, а да притом не плати прековремени рад? Управо то питање све чешће стиже правницима и инспекцијама, нарочито у ситуацијама када долази до промена у организацији рада.

Према речима адвоката Невене Петровић, дилема се најчешће јавља када запослени добију одлуку о распореду радног времена којом им се уводи радна недеља од, на пример, 48 сати, без јасног образложења и без увећане зараде. Послодавци се тада позивају на одредбе закона које уређују распоред радног времена, али често изостављају део који се односи на прековремени рад и обавезу додатног плаћања.

- Закон о раду прописује пуно радно време у Србији од 40 сати недељно. Све преко тога, по правилу, улази у зону прековременог рада. Међутим, закон познаје ситуације у којима запослени може бити обавезан да ради дуже – али искључиво на захтев послодавца и под тачно одређеним условима. Ти услови нису произвољни, нити се могу широко тумачити - објашњава Петровић.

Како додаје, прековремени рад дозвољен је само у случајевима више силе, изненадног повећања обима посла или када је неопходно да се у кратком року заврши непланирани посао. Дакле, мора постојати конкретна, ванредна околност. Рад дужи од осам сати дневно сам по себи не значи аутоматски да је реч о прековременом раду, али ако недељни збир прелази 40 сати, улази се у зону законских ограничења и обавеза.

- Законом је уређен распоред радног времена, али не даје бланко дозволу за продужење радне недеље без додатне накнаде. Ако запослени ради 48 сати недељно, тих осам сати преко пуног радног времена представљају прековремени рад који мора бити плаћен уз увећану зараду. Да би се такав режим рада законито увео, послодавац би морао да се позове и на друге релевантне одредбе закона, укључујући оне које регулишу прековремени рад и прерасподелу радног времена - појашњава саговорница.

Важно је разликовати прековремени рад од прерасподеле радног времена, коју уређује члан 57 Закона о раду. Код прерасподеле, радно време се у једном периоду продужава, али се у другом скраћује, тако да просечно радно време у одређеном обрачунском периоду остане у законским оквирима. То није исто што и трајно продужење радне недеље без накнаде.

Додатну сложеност уноси и флексибилна организација рада. Иако закон прописује да радна недеља по правилу траје пет дана по осам сати, та формулација оставља простор за другачији распоред, посебно у сменском раду, ноћним сменама или у делатностима где природа посла то захтева. Закон прецизно прописује и административне обавезе послодавца.

Послодавац мора водити тачну евиденцију о радном времену, укључујући и прековремене сате. Та евиденција мора бити усклађена са обрачунским листама, на којима је обавезно посебно исказати износ увећане зараде по основу прековременог рада. Поред тога, закон налаже вођење дневне евиденције о прековременом раду, што представља додатни механизам контроле. У случају судског спора, суд не би ценио само формално позивање на закон, већ би детаљно испитао да ли су заиста постојали законски разлози за увођење прековременог рада и да ли су сви ефективни сати уредно плаћени.

Судска пракса показује да се нарочита пажња посвећује спречавању злоупотреба - прековремени рад мора бити изузетак, а не правило пословања. Радницима се саветује да траже писане налоге о прековременом раду од послодавца и да их чувају, уколико им буду потребни као доказ пред судом или инспекцијом рада да је послодавац захтевао такав рад.

- Нажалост, чести су случајеви да радници пријаве да им послодавци нису платили прековремени рад, али за то немају валидне доказе, односно налоге да је такав рад био од њих захтеван“, истиче адвокатица. Постоје и ситуације када запослени самоиницијативно остају дуже на послу, без изричитог захтева послодавца.

- Такав рад се не сматра прековременим у смислу закона. То значи да не постоји обавеза исплате увећане зараде. Без јасног налога послодавца, такви сати остају ван законске категорије прековременог рада - закључује адвокат Невена Петровић за Biznis.rs.

Извор: Србија Данас/Каматица