Расту цене минералног ђубрива у свету: Имају ли пољопривредници разлог за бригу?

Геополитичке тензије на Блиском истоку у 2026. години снажно су уздрмале глобално тржиште ђубрива, доводећи до раста цена и повећане неизвесности међу произвођачима хране широм света. Рат у региону утиче на тржиште кроз два кључна канала - енергенте и логистику - и то у изузетно осетљивом тренутку, на почетку сезона сетве на северној хемисфери.

Један од кључних проблема представља готово потпуно затварање Ормуског мореуза, стратешки важног поморског пролаза кроз који пролази значајан део светске трговине енергентима и сировинама. Овај пролаз, под контролом Ирана, користи се као геополитички инструмент у контексту сукоба са Израелом и Сједињеним Америчким Државама. Значај овог региона огледа се у чињеници да земље Персијског залива имају пресудну улогу у глобалном снабдевању нафтом, гасом и сировинама за производњу минералних ђубрива.

Производња ђубрива директно је повезана са природним гасом, из којег се добија амонијак, кључна компонента за производњу урее, једног од најзаступљенијих ђубрива на свету. Готово целокупна производња из овог региона пролази кроз Ормуски мореуз, што га чини кључним чвориштем за око петину светске понуде нафте и течног природног гаса, али и за половину глобалне поморске трговине сумпором.

И док су цене нафте и гаса већ нагло порасле, сличан тренд бележи се и код ђубрива. Цена урее из региона Блиског истока тренутно се креће око 800 долара по метричкој тони, што је више него дупло у односу на период пре годину дана, када је била испод 400 долара. Додатни притисак на тржиште долази и од повећаних трошкова осигурања, будући да су осигуравајуће куће подигле цене полиса које покривају ратне ризике. Уз то, Иран разматра увођење такси за бродове који траже безбедан пролаз кроз мореуз, што додатно поскупљује транспорт. У таквом окружењу расту и страхови од шире економске кризе, укључујући и стагфлацију, комбинацију успореног економског раста и високе инфлације.

Ситуацију додатно компликују потези Кине, која појачава ограничења извоза ђубрива како би заштитила домаће тржиште. Према доступним информацијама, кинеске власти су затражиле од извозника да обуставе испоруке одређених врста ђубрива, укључујући мешавине са азотом и калијумом, док су ограничења извоза урее додатно потврђена, чиме су практично угашене наде да ће ускоро бити повећане квоте за извоз.

Ове мере имају за циљ стабилизацију домаћих цена и обезбеђивање довољних количина за пролећну сетву. Иако Србија није директно угрожена јер највећи део увоза долази из Русије, Казахстана, Аустрије и Мађарске, индиректни ефекти већ се осећају кроз раст цена енергената, што утиче на све сегменте производње и транспорта, а самим тим и на цену ђубрива.

Представници Привредне коморе Србије упозоравају да глобални поремећаји могу имати дугорочан утицај кроз раст трошкова и инфлаторне притиске, док стручњаци истичу да тренутно нема разлога за панику, али да би продубљивање сукоба могло додатно погоршати ситуацију. На домаћем тржишту већ су видљиви први знаци нестабилности.

Према извештајима Продуктне берзе у Новом Саду, понуда ђубрива је смањена, а цене подложне свакодневним променама. У трговини се бележи повећана волатилност, а понуђачи су опрезни и нуде мање количине, што додатно утиче на кретање цена.

Међународне организације упозоравају да би последице ове кризе могле бити посебно тешке за сиромашније земље, јер раст цена ђубрива, енергије и транспорта директно утиче на цену хране и трошкове живота. Међународни монетарни фонд такође упозорава да раст цена хране може имати озбиљне друштвене и политичке последице, посебно у земљама где храна чини велики део потрошње становништва.

У овом тренутку, Србија није директно угрожена када је реч о снабдевању ђубривом, али глобални поремећаји јасно показују колико је пољопривреда повезана са ширим економским и геополитичким токовима. Највећи ризик лежи у даљем расту цена енергената, који се прелива на све сегменте производње. Уколико се сукоб продуби, притисци на тржиште могли би додатно да порасту, док евентуално смиривање ситуације донело би стабилизацију и већу предвидивост у снабдевању. За сада, кључна порука је јасна: нема несташица, али раст цена остаје реална претња коју ће пољопривредници морати пажљиво да прате, пише Блоомберг.

Извор: Србија Данас/Каматица