Американци мењају приступ Балкану: Србија постаје кључни партнер Вашингтона, најављен стратешки дијалог 2026. године

Извештај америчког Конгреса о политици Сједињених Држава за промовисање регионалне стабилности и просперитета на Западном Балкану, објављен у мају године, јасно ставља Србију у центар нове америчке стратегије у региону, уз најаву формалног Стратешког дијалога у 2026. години и јачање економске, енергетске и безбедносне сарадње, наводи се у анализи Института за политику и економију југоисточне Европе (ИПЕСЕ)

Документ показује да Вашингтон све више посматра Београд као кључног билатералног партнера у региону, уз приступ који се значајно разликује од ранијих деценија и који је усмерен на бизнис, инвестиције и геополитичко такмичење са Русијом и Кином.

"Извештај Конгреса о политици Сједињених Држава за промовисање регионалне стабилности и просперитета на Западном Балкану представља значајну промену америчке политике према Западном Балкану. Документ није писан у класичном стилу који је америчкој спољној политици био доминантан од пада Берлинског зида кроз формулу 'демократизација - реформе - европске интеграције', већ много више кроз призму безбедности, економских интереса САД и геополитичког надметања са Русијом и Кином", напомиње ИПЕСЕ.

У документу се наводи да ће Сједињене Америчке Државе током 2026. године покренути формални Стратешки дијалог са Србијом, што представља један од најважнијих политичких и дипломатских сигнала у новој америчкој политици према региону.

Поред тога, Канцеларија трговинског представника САД већ води преговоре о споразумима о реципрочној трговини са Србијом и Северном Македонијом, што додатно потврђује померање фокуса ка директним економским односима.

Србија се у овом оквиру све више приказује као партнер са којим САД желе структурисан и дугорочан однос, а не као политички проблем који треба решавати, поручује ИПЕСЕ.

САД жели да се такмичи са Кином и Русијом

Други стуб америчке политике према Западном Балкану дефинисан је као такмичење за комерцијалне интересе САД у региону који нуди економске прилике.

Један од кључних сегмената сарадње односи се на енергетику и диверзификацију снабдевања, при чему САД виде простор за улагања у амерички течни природни гас, нуклеарну технологију укључујући мале модуларне реакторе и обновљиве изворе енергије, додаје ИПЕСЕ.

У документу се наглашава да је енергетска инфраструктура у региону застарела, неефикасна и често зависна од руског увоза, што се посматра као стратешки ризик.

Као део шире енергетске стратегије помињу се и регионални пројекти попут гасних интерконектора и повезивања тржишта, укључујући планирани интерконектор Србија-Северна Македонија и Јужну интерконекцију између Хрватске и БиХ.

Извештај предвиђа и проширење безбедносне и одбрамбене сарадње са Србијом, иако земља није члан НАТО, при чему се нагласак ставља на заједничке војне програме, обуку и безбедносне пројекте, без директног политичког условљавања чланством у Алијанси.

Косово "испада" из фокуса

Косово остаје централно питање америчке политике у региону, али се приступ мења и постаје блажи у тону, уз инсистирање на дијалогу између Београда и Приштине и постизању трајног споразума прихватљивог за обе стране, без експлицитног притиска на формално признање у овој фази.

Документ истовремено јасно дефинише Русију и Кину као главне геополитичке конкуренте Сједињених Држава у региону.

Кина се критикује због државних зајмова, нетранспарентних пројеката и утицаја кроз економске и политичке везе, док САД најављују да ће понудити алтернативне инвестиције и јачати присуство америчких компанија у стратешким секторима.

Западни Балкан се описује као регион од око 18 милиона становника, са стратешким саобраћајним коридорима, природним ресурсима, растућим технолошким сектором и квалификованом радном снагом, али и са озбиљним инфраструктурним и дигиталним дефицитима, као и застарелом енергетском мрежом.

Документ показује да се америчка политика значајно удаљава од ранијег модела фокусираног на демократизацију и институционалну изградњу, и прелази на приступ заснован на економији, енергетици и безбедности.

Вашингтон више не инсистира на улози међународног арбитра или директног управљача реформама, већ на партнерству са локалним актерима у складу са америчким интересима.

Наглашава се јачање пословног окружења, отварање тржишта, повећање инвестиција и смањење зависности од Русије и Кине.

Укупно посматрано, извештај показује да Србија постаје централни билатерални партнер Сједињених Држава у региону, да Косово остаје отворено политичко питање уз флексибилнији приступ, и да се фокус америчке политике помера са политичких реформи на економију, енергетику и безбедност.

Документ на тај начин потврђује да САД Западни Балкан све више посматрају као простор стратешког економског надметања, у којем Србија заузима једну од кључних позиција, закључује ИПЕСЕ.