Шеф ВТБ: Swift треба "убити" јер директно ради за непријатеље Русије
Озбиљне поруке од једног од најмоћнијих људи у Русији.
Предлог Андреја Костина, шефа ВТБ банке, да се Русија одрекне коришћења међународног система међубанкарских обрачуна SWIFT, представља део шире стратегије Москве за смањење зависности од западних финансијских инструмената и инфраструктуре.
Костин је ову изјаву дао током интервјуа са новинаром Павлом Зарубином, наглашавајући да SWIFT не обезбеђује одговарајући ниво поверљивости и да представља директну претњу по финансијску безбедност земље.
Он је сугерисао да је решење једноставно и изводљиво, уз минималне технолошке промене и билатералне споразуме између држава и финансијских институција.
SWIFT, основан 1973. године, важи за најзначајнију мрежу за финансијске трансакције на глобалном нивоу, повезујући више од 11.000 финансијских институција у преко 200 земаља.
Међутим, Костин и други руски званичници у последњих неколико година све чешће истичу да је систем подложан политичким злоупотребама, посебно од стране западних земаља, укључујући САД.
Према Костиновим речима, информације које пролазе кроз SWIFT постају лако доступне „недобронамерним актерима“ и њиховим савезницима, што може угрозити безбедност руског финансијског система.
Због тога он позива на хитно повлачење из овог система, наглашавајући да би такав потез елиминисао могућност цурења поверљивих података и смањио руску зависност од западне инфраструктуре.
Русија, као део ширег економског блока БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), активно промовише идеју стварања независних финансијских система који би омогућили трговину и трансакције без утицаја западних санкција и рестрикција.
Према доступним информацијама, Москва планира да БРИКС-у предложи увођење нове дигиталне платне платформе. Ова платформа би била отпорна на спољне притиске, посебно оне који долазе из САД и других западних земаља.
Један од кључних циљева овог пројекта јесте осигуравање сигурних и ефикасних механизама за међусобну трговину међу чланицама БРИКС-а.
Поред тога, дигиталне валуте, као што је нагласио и председник Владимир Путин, могле би играти кључну улогу у реализацији овог плана, нудећи висок степен заштите од финансијских санкција и притисака.
Костин је у свом говору указао да прелазак на алтернативне системе није технички компликован. „Ово је питање билатералних споразума и једноставних технолошких решења“, нагласио је он.
Ова изјава сугерише да је Русија већ развила или развија сопствене системе обрачуна који би могли заменити SWIFT. Један од познатих примера је руски Систем за пренос финансијских порука (СПФС), који функционише као локална алтернатива SWIFT-u и већ је оперативан унутар Русије.
Ипак, имплементација оваквих система захтева значајну политичку и економску координацију међу земљама БРИКС-а. Неке државе, попут Кине, већ су развиле сопствене дигиталне валуте и алтернативне платне системе, док друге тек улазе у ову област.
У том контексту, сарадња и поверење међу чланицама БРИКС-а постају кључни фактори за успех овог пројекта.
Предлог за одрицање од SWIFT-a долази у време појачаних санкција против Русије, које укључују ограничења приступа западним финансијским тржиштима и искључење руских банака из SWIFT-a.
Ове мере додатно су подстакле руске власти да траже алтернативе и смање зависност од западног финансијског система.
Поред тога, глобалне тензије између Истока и Запада дају додатну важност овим иницијативама.
БРИКС, који представља више од половине светског становништва и значајан део глобалне економије, настоји да развије сопствене институције које би могле да парирају западним организацијама као што су Међународни монетарни фонд (MMF) и Светска банка.
Предлог Андреја Костина да се Русија одрекне SWIFT-a и пређе на алтернативне системе обрачуна одражава ширу стратегију Москве за смањење зависности од западних финансијских институција.
Ова иницијатива, која укључује и развој дигиталне платне платформе за БРИКС, представља део глобалног помака ка мултиполарнијем финансијском поретку.
Иако постоје изазови у реализацији ових планова, растућа сарадња унутар БРИКС-а и повећани притисци са Запада могли би убрзати њихову имплементацију.