СИРОМАШТВО НА ПРАГУ ХРВАТИМА! Три групе људи су на посебном удару
Због коронакризе хрватском друштву прети права експлозија сиромаштва, упозоравају стручњаци.
Све ће зависити од тога колико ће дуго трајати криза коју је изазвала пандемија коронавируса, посебно на тржишту рада. Но, пуно ће тога зависити и од државе, односно о мерама које ће она спровести како би спречила падање стотина хиљада грађана у затворени круг сиромаштва.

ВИШЕ НЕМА ДИЛЕМЕ ОДАКЛЕ ЈЕ ВОЋЕ: Српска малина из Ариља заштићена холограмским налепницама

КАКВА ЈЕ СИТУАЦИЈА НА ГРАЂЕВИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ? Бруцоши ће ипак бити у клупама уз поштовање свих мера

ОГРОМНА РАЗЛИКА: Цена целе куће у јужној Србији нижа је од цене најскупљег квадрата у Београду
Ко је најугроженији
Колико би тачно сиромашних у Хрватској могла произвести коронакриза, нико се у овом тренутку не усуђује прогнозирати. Ипак, упозоравају да су најугроженије групе незапослени, којима коронакриза додатно умањује шансе за ново запослење, затим радно неактивно становништво, као и старији грађани те запослени у делатностима које је коронакриза бацила на колена, попут туризма, угоститељства, промета и осталих услуга. Претња живота испод границе сиромаштва знатно је већа за раднике који имају лабавији радни однос, попут оних с уговорима на одређено време, хонорараца, сезонаца и самозапослених него за оне с уговорима о раду на неодређено време.
-Тешко је у овом тренутку прогнозирати колико би људи у Хрватској због коронакризе могло пасти у сиромаштво, но јасно је да ће тај број расти. Све ће зависити о расту незапослености и смањењу плата које је у делу привреде већ кренуло. Ако дође до значајнијег смањења укупних доходака и већег раста незапослености, то ће многе гурнути у сиромаштво. Ту говоримо можда и о неколико стотина хиљада људи, овисно о динамици кризе-каже Предраг Бејаковић из Института за јавне финансије.
Све ће зависити о стању на тржишту рада
-Кретање сиромаштва повезано је понајпре са стањем на тржишту рада, све ће зависити о томе што ће се догађати с радним местима. Ако дође до шока на тржишту рада, ако се догоди велик број отказа, онда би то довело до раста сиромаштва- истиче професор социјалне политике на загребачком Правном факултету Зоран Шућур.