Школске трагедије се могу спречити: Вештачка интелигенција препознаје претњу у секунди

Напад у средњој школи у Грацу поново баца тамно светло на масовна школска убиства и насиље у школама. Нажалост у Србији постоји болно скорашње искуство школског напада који је завио целу нашу државу у црно. Када се овакви крвави инциденти догоде обично се приступа анализама у јавности. 

У великој мери фокус се ставља на личност извршиоца који се најчешће класификује као усамљени извршиоц или припадник ширег организационог јединства. Приступа се психолошкој анализи извршиоца, не ретко се целокупна ствар објашњава теоријама завере. Оно што увек по правилу изостаје јесте безбедносна анализа критичне ситуације. 

Мало се обраћа пажња на функционисање безбедносне компоненте. Сурови злочин у Грацу је локацијски изведен у отвореној установи попут средње школе. Имамо париметар јавног објекта у који је убица остварио приступ. Са становишта безбедности може се говорити о мери контроле приступа која би требала да спречи неовлашћени улаз непозваних лица. Најчешће се ова безбедносна функција остварује портирском службом и провером ученичких и радних легитимација или пропусница. 

Међутим, случај из Рибникара нас опомиње да они који се намере да изведу планирани напад, планирају или су склони да  елиминишу препреку односно портира. У овом случају портир, безбедносни референт, представља прву линију заштите школског простора. Његов задатак је да спречи неовлашћени улазак, али и да препозна, идентификује и пријави претњу по имовину и живот у штићеном простору. По својој намени и функцији школе нису бункери. 

Мере безбедности морају бити сврсисходне и прилагођене делатности штићеног објекта. Управо због тога контролне тачке у просечним школама немају контра-диверзионе детекторе. Сама контрола путем контра-диверзионих детектора изискује потребно време за преглед корисника објекта и добили би ситуације као на аеродромима широм света. 

Школски пуцачи су релативно ретки али су последице њихових напада катастрофалне и смртност је велика. Већина оваквих напада долази изненада. Рани знаци опасности могу бити детектовани према закључцима америчке Тајне службе, која иначе објављује приручнике у циљу подизања безбедносне културе повезане са школским пуцачима. Ови рани знаци обухватају категорију мотивисаности да се изврши злочин, ти мотиви могу бити унутрашњи или спољашњи. 

Други битан фактор је оперативна способност која обухвата поседовање и руковање оружјем као и приступ мети. Овај други фактор нарочито је изражен непосредно пред сам напад. 

На овом месту долазимо до ране детекције да се напад спрема. Ова рана детекција се може остварити непосредним опажањем или употребом специјализованих софтвера за видео надзор. Употреба софтвера путем видео надзора омогућава уштеду у људским ресурсима и смањује могућност људске грешке. 

Такође остварује се функција "тихог" аларма јер се обавештава оперативни центар без ширења панике. У пракси софтвери могу детектовати предмет попут пиштоља,пушки, палица и ножева у секторима где нема непосредног опажања радника обезбеђења. Говоримо о непосредној припремној фази пред сам напад попут провере или припреме ватреног оружја од стране извршиоца који је уверен да га нико не види. Друго смањује се могућност људске грешке и остварује се функција нулте толеранције на претњу. 

Употребом вештачке интелигенције добија се прецизност ових сотфвера која је фасцинантна. Овакви концепти избегавају секуритизацију школских установа, а остварују кључну функцију заштите - правовремено откривање претње. Школе су деликатни штићени објекти према којима је потребно примењивати мере безбедности на начин који чува спокојство корисника. Управо због тога решења заснована на смањивању ризика и подизању безбедносне културе морају бити континуитет. 

Употреба савремених технологија представља стандард, а залог су животи деце у школа. Решења леже у модерним концептима безбедности и заштите који неће школе претворити у касарне, бункере, трезоре и аеродроме. Из тог разлога софтвери на бази вештачке интелигенције правовремено детектују претње.