Соларне електране и државна помоћ: Које субвенције су на располагању?

Изградња соларне електране у Србији више није недостижан подухват, поготово у време поремећаја и проблема на тржишту енергената. Ипак, како наводе правници адвокатске канцеларије Стојковић Адвокати, овакав пројекат захтева добру припрему, познавање прописа и јасну стратегију.

Идеја о улагању у соларну енергију делује једноставно – поставите панеле, прикључите се на мрежу и почнете да производите струју. Међутим, убрзо се отвара читав низ питања: ко сме да гради, које су потребне дозволе, како изгледа процес до прикључења на мрежу и, наравно, које подстицаје нуди држава.

Да би се избегла лутања кроз бирократију, потребно је познавати основна правила. Први корак је утврђивање ко уопште може да гради соларну електрану.

- То право имају само правна лица регистрована у Републици Србији за делатност производње електричне енергије. Уколико се фирма бави и другим пословима закон захтева вођење посебних рачуна и биланса за сваку енергетску делатност, како би се јасно раздвојили токови прихода и расхода - објашњавају стручњаци.

Када су испуњене формалности у вези са регистрацијом, следећи корак је избор локације. Инвеститор мора поднети захтев за локацијске услове, јер се процена погодности земљишта заснива на планским документима локалне самоуправе. За електране до 10 мегавата (MW) надлежна је општина, док се о већим пројектима одлучује на републичком нивоу, у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

- Пре изградње неопходно је израдити и студију оправданости са генералним пројектом или идејним решењем, које израђују стручне пројектантске фирме. За електране снаге један мегават и више обавезно је прибавити и енергетску дозволу коју издаје Министарство рударства и енергетике, а која важи три године. У појединим случајевима тражи се и процена утицаја на животну средину, нарочито за електране веће од 50 мегавата - наводе адвокати канцеларије Стојковић.

Како истичу, након тога следи најважнији корак – грађевинска дозвола. Њу издаје локална самоуправа или министарство, у зависности од величине пројекта, и важи три године. За мање објекте, до 50 киловата, довољна је дозвола за извођење радова, што значајно поједностављује процедуру. По завршетку радова електрана пролази кроз технички преглед и добија употребну дозволу. Уколико се ради о сложенијем систему могуће је и одобрење пробног рада, које траје до годину дана.

Како је соларна енергија један од стратешких праваца развоја Србије, инвеститори могу рачунати на државне подстицаје.

- Један од њих је могућност стратешког партнерства са државом, чиме се поједностављује процедура и део трошкова покрива из јавних средстава. Ту су и пореске олакшице за произвођаче енергије из обновљивих извора, као и могућност стицања статуса повлашћеног произвођача електричне енергије, који доноси додатне финансијске погодности кроз систем фид-ин тарифа и тржишних премија - појашњавају правници.

Најзначајнији су аукциони систем и тржишне премије за велике соларне електране – инвеститори конкуришу ценом по којој ће продавати произведену енергију, а држава додељује субвенцију у виду гарантоване премије.

За јавне објекте попут школа, вртића и домова здравља, постоје програми у којима држава покрива до 90 одсто вредности пројекта, а максималан износ субвенције износи око седам милиона динара по објекту.

Домаћинства могу да конкуришу на локалним конкурсима које спроводе општине, уз подршку Министарства рударства и енергетике, где држава покрива и до 50 одсто трошкова уградње соларних панела, најчешће до снаге од шест киловата.

Пољопривредници и прерађивачка индустрија могу да користе ИПАРД фондове Европске уније, који враћају и до 60 одсто инвестиције у соларне системе, док велики пројекти често имају приступ кредитној и грант подршци међународних партнера попут ЕБРД-а.

Прикључење на мрежу

Када је изградња завршена, пред инвеститором је процес прикључења на мрежу. За електране снаге до 10 мегавата прикључење се врши на дистрибутивни систем ЕПС-а, а за веће – на преносни систем Електромреже Србије (ЕМС). Пре прикључења оператор израђује студију прикључења, чија цена може бити од 2.000 до 50.000 евра, у зависности од снаге постројења. Након тога следи потписивање уговора о прикључењу, при чему инвеститор са већим електранама мора доставити и банкарску гаранцију.

Да би електрана почела с радом потребно је прибавити и лиценцу за обављање енергетске делатности, коју издаје Агенција за енергетику. Лиценца траје 30 година и може се продужити, али је везана искључиво за правно лице које је регистровани власник електране.

- Иако процес може деловати сложено, он је јасан и структурисан. Србија све више подстиче улагања у обновљиве изворе енергије, а соларни пројекти постају препознатљив део њене енергетске будућности. За предузетнике и компаније који желе да уђу у овај сектор, добро припремљена документација, исправан редослед корака и познавање законских могућности представљају кључ успеха – и сигурну улазницу у чисту, одрживу енергију будућности - закључују адвокати канцеларије Стојковић Адвокати.

Извор: Србија Данас/Biznis.rs