Килограм трешања за само 160 динара, а купаца нигде: Продавци разочарани "Педесет година сам овде и сад је најлепша и најслабија пијаца"

Уз богату понуду домаћег воћа и поврћа, продавци истичу да је овогодишњи род одличан и да су цене међу најнижима у последњих неколико година, али да упркос томе купаца нема онолико колико би желели.

На Зеленом венцу килограм овог воћа може да се купи већ за 160 динара, а тезге су препуне домаћих производа. Ипак, иако су цене ниже него претходних година, продавци кажу да купаца нема колико би желели. 

Међу гајбицама пуним трешања, парадајза, паприка и бораније, произвођачи са вишедеценијским искуством причају о овогодишњој сезони, изазовима у производњи, али и откривају мале тајне које домаћице годинама преносе с колена на колено.

На тезги Спасоја Трајковића из Гроцке доминирају трешње. Док показује гајбице препуне плодова, објашњава да купци могу да бирају између неколико сорти, међу којима су старинска "докторка", сорта Херц и друге домаће калемљене трешње. Управо објашњавајући шта значи када за неку трешњу каже да је старинска, Трајковић истиче да је реч о посебном начину узгоја.

На његовој пијачној тезги посебно се издваја сорта "докторка", која тренутно кошта 180 динара по килограму. На питање откуд баш такав назив, Трајковић кроз осмех даје једноставан одговор - лечи душу. Док показује још једну гајбицу са трешњама, додаје да и она припада истој групи домаћих калемљених сорти, а затим наводи и актуелне цене које су, како каже, ове године међу најнижима.

Према речима произвођача Спасоја Трајковића из Гроцке, овогодишњи род трешања је добар и воћа има у изобиљу, али су цене међу најнижима које памти. На његовој тезги килограм трешања продаје се за између 160 и 200 динара, у зависности од сорте.

Зелени венац - најлепша, али најслабија пијаца

Док муштерије полако обилазе тезге, Спасоје Трајковић прича да је готово цео радни век провео управо на Зеленом венцу. Каже да је за пет деценија видео како се пијаца мења, али и како се мења број купаца који овде долазе. Иако сматра да пијаца Зелени венац данас изгледа лепше него раније, тврди да је промет знатно слабији него некада.

- Педесет година сам ја овде на Зеленом венцу и сад је најлепша пијаца, али најслабија. Најјефтинија и најслабија. Зато што нема аутобуске, нема железничке, каже Трајковић.

Према његовим речима, један од разлога мање посећености јесте чињеница да данас готово сваки део града има своју пијацу, па становници више немају потребу да долазе у центар као некада.

Боранија поново приступачна: "За 500 динара имате ручак"

Међу производима чије су цене ове године знатно ниже него прошле налази се и боранија. Док показује свеже убрано поврће на својој тезги, Снежана Петровић подсећа да је прошлог лета килограм достизао и износе близу хиљаду динара, док је сада ситуација потпуно другачија.

- Прошле године је била 800, 900, 1000, разноразне цене, а ове године је 400 динара, каже Петровић.

Када је реч о припреми, сматра да боранији нису потребни компликовани састојци и да управо у једноставности лежи њен најбољи укус. Рачуница је, додаје, врло једноставна и показује да домаћи ручак и даље може да буде приступачан - за само 500 динара, уз шаргарепу и лук.

Домаћи парадајз јефтинији од увозног

Међу тезгама са поврћем пажњу привлачи и парадајз, чије су цене претходних недеља биле једна од главних тема међу купцима. На Зеленом венцу килограм домаћег парадајза може да се купи за 250 динара, док је за поједине увозне сорте потребно издвојити више.

- То је домаћи парадајз и он је 250 динара, а овај тамо је увозни македонски - воловско срце, он је 350 динара, објашњава Снежана Петровић.

Воћа и поврћа има, купаца мање

Иако је овогодишња сезона донела добар род, квалитетне плодове и ниже цене на тезгама, међу произвођачима се провлачи иста порука - робе има довољно, али купаца нема као некада. 

Од трешања које се продају за свега 160 динара по килограму, преко бораније и паприка, до домаћег парадајза, понуда на Зеленом венцу овог јутра била је богата и разноврсна. 

Упркос томе, продавци који на овој пијаци раде деценијама кажу да се времена мењају, али да љубав према домаћим производима и даље опстаје, баш као и пијаца која већ генерацијама представља једно од препознатљивих места београдске свакодневице.

Србија Данас/Блиц