СПРЕМНИ ДА ДАЈУ ГОМИЛУ НОВЦА - КУПОВНА МОЋ СРПСКИХ ГАСТАРБАЈТЕРА: Знатно утичу на развој привреде у Србији!
Разлог је што су се током протеклих пет деценија интегрисали у локалне средине
Они који живе генерацијама у Аустрији, Немачкој и Швајцарској више не одговарају класичном клишеу "гастарбајтера".
ГРАЂАНИ СРБИЈЕ ОТВОРИТЕ СВОЈЕ НОВЧАНИКЕ - СТИЖУ ПАРЕ! Овако изгледа календар исплате државне новчане помоћи
СВАКИ ДАН 100 МИЛИОНА ЕВРА ПРИХОДА ОД ТУРИЗМА: Хрвати се похвалили колико тренутно имају туриста
СА КОЈОМ ВАКЦИНОМ СЕ НАЈЛАКШЕ ПУТУЈЕ: У Србији од четири понуђене, ДВЕ су у самом врху за "пролаз"
Разлог је што су се током протеклих пет деценија интегрисали у локалне средине и развили у атрактивну циљну групу за српску привреду.
Ради се о циљној групи до милион људи са годишњом куповном моћи од 23.600 до 40.700 евра по особи.
То је циљна група која воли да троши и од којих неки већ у 3. и 4. генерацији живе у најразвијенијим индустријским земљама и део су тамошњих друштава високих перформанси.
Ови подаци објављени су на порталу "Статиста", глобалној бизнис дата платформи.
Куповна моћ у овим земљама мери номинално расположиви нето приход становништва, укључујући државне накнаде попут накнада за незапослене, дечије додатке или пензије и доступна је за трошкове живота, потрошњу или уштеду. Куповна моћ је, уједно, и најчешће коришћени показатељ потенцијалне потрошње.
У Немачкој је годишња куповна моћ по становнику 23.637 евра, у Аустрији 24.232 евра, а у Швајцарској чак 40.793 евра.
Из тог разлога дијспора која живи у Аустрији, Немачкој и Швајцарској и која је емотивна по питању земље из које долази или потиче и радо проводи одморе и празнике у Србији, може знатно утицати на развој локалне привреде.
Као високоплатежни крајњи купци они су спремни да потроше више новца на шопинг, путовања, провод и забаву, али и да улажу у некретнине и покрећу бизнис у Србији.
Најважније је пронаћи прави пут до те циљне групе и уверити их у производе, услуге и понуде које гарантују поузданост, квалитет и најбољу услугу.
Велику куповну моћ дијаспоре у овим земљама, доказује и званични податак Народне банке Србије о дознакама из Аустрије, Немачке и Швајцарске, које су 2019, пре пандемије коронавируса, износиле 1,89 милијарди евра, што је 54,09 одсто укупних дознака из целог света у тој години (3,5 милијарди).
Реални износ је знатно већи, с обзиром на неформалне канале слања новца у Србију аутобусом, преко пријатеља и на сличне начине.