СРБИЈА ЈЕ ПУНА ОВОГ РЕСУРСА: СВИ ГА БАЦАМО, а доноси ЗАРАДУ ОД 500 МИЛИОНА ЕВРА годишње
Процењује се да се у Србији годишње генерише око 100 милиона тона грађевинског отпада.
Више од две трећине заврши на депонијама а могао би поново да се искористи.
ОВАКО ИЗГЛЕДА НОВИ ЕВРО! Уведена једна КЉУЧНА ПРОМЕНА, омиљена валута ОД ДАНАС ДРУГАЧИЈА
ВОЗАЧИ, ОПРЕЗ: Ову обавезу сте дуго одлагали, АЛИ САДА ЈЕ ВРЕМЕ ДА ЈЕ ИСПУНИТЕ! Казне и до 800.000 ДИНАРА!
ГДЕ СЕ РАДИ НАЈДУЖЕ, А ГДЕ ЈЕ РАДНИ ВЕК НАЈКРАЋИ? Запослени у Европи у просеку на послу проведу 36 година!
Милиони тона бетона, цигле, црепа, земље одвозе се уз огромне трошкове на депоније. У Винчи је 73 одсто таквог отпада. У то се не убрајају бројна дивља сметлишта којих има у целој земљи.
- Ада Хуја, као једна од великих депонија и комуналног и грађевинског отпада, постаје јако проблематична за будућу градњу јер је тешко поставити шипове зато што је унутра и бетон и арматура и све и свашта, и то тло не може да се стабилизује - каже Аца Поповић из Привредне коморе Србије.
Око 80 одсто грађевинског отпада може се поново искористити. У скандинавским земљама и више од 90 одсто.
- Ми правимо бетон користећи природне сировине што данас представља нешто што је скоро па неприхватљиво и идеја је да заједнички пројекат свих нас буде да што мање користимо природне сировине, а што више рециклиране - каже доц. др Јелена Драгаш са Грађевинског факултета.
Додаје да су истраживања, али и светска пракса показали да је то могуће, али и корисно.
Материјал који остаје од рушења, адаптација, реновирања, реконструкција чини две трећине отпада у Србији, а у ЕУ једну трећину.
- Суштина је да се што мање минералних сировина користи у изградњи нових објеката. У Европи постоји већ дуго времена забрана вађења шљунка и песка из река, они тако штите животну средину, а све друго што раде кроз обнову, рушење, кроз мењање разгледница града, у ствари се користи као нови материјал да би се заштитили природни ресурси - каже Дејан Бојовић из Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу.
Зато се, каже, тај посао и зове "Урбано рударство".
Према неким рачуницама, Србија би, уколико почне да рециклира грађевински отпад и употреби га као ресурс, могла да оствари добит од око 500 милиона евра годишње.
Угашен Европски универзитет: Београдски приватни факултет остао без акредитације
Ако до краја године испуните САМО ЈЕДАН УСЛОВ, добијате 2.000 динара
Држава даје НОВАЦ онима који рециклирају у Србији: Спремљене 3,5 МИЛИЈАРДЕ ДИНАРА!
Од Сурчина до Чачка за само 55 минута: Погледајте деоницу ауто-пута која ће бити отворена на Светог Николу! (ВИДЕО)
Ова ГЉИВА се користила и пре Христа, а напитак од ње ЛЕЧИ скоро све! Дарко га прави у својој кући
