Титови кредити Србима још увек стоје над главом: Дуг државе је 1978. био скроман, А ОНДА ЈЕ ПОЧЕО ДА РАСТЕ

За разлику од Срба, којима и ове године на наплату стижу стари дугови, Хрвате и Словенце више не боли глава због кредита које су узимали за време Тита.

Последњи долар Хрвати су Париском и Лондонском клубу, који су бившим републикама СФРЈ одобравали кредите седамдесетих и осамдесетих, исплатили пре десет година. Хрватска је Париском клубу отплатила последњу рату од 192 милиона долара 2008. године, а Лондонском клубу, рату од 78 милиона, годину дана касније. Суседи су у целости отплатили и стари дуг који је Хрватска имала према Светској и Европској инвестиционој банци, потврђују у Хрватској народној банци.

Још одговорнији у отплати државних зајмова били су Словенци. Последњу рату од укупно 525 милиона долара они су исплатили 1995. године, потврђују у тамошњој централној банци.

- Суседи су своје дугове отплатили на време. Срби истовремено и даље плаћају данак. На име ових кредита годишње у просеку из буџета издвајамо око 250 милиона евра. Само у овој години доспело је 338 милиона евра кредита које смо као чланица СФРЈ узимали пре 40 и више година. А били су то изузетно скупи зајмови, камата је била фиксна и износила је близу седам одсто годишње. Србија је зајмове толико плаћала у време највеће кризе од 2008. до 2011 - наводи извор.

Извор додаје и да се Србија крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година задуживала шаком и капом - само од Париског и Лондонског клуба је узела око шест милијарди долара. Хрватска се истовремено код ових кредитора задужила за мање од две милијарде, Словенци за 525 милиона долара. Суседи су тако имали и мање обавезе, Хрвати су годишње отплаћивали по укупно 100 до највише 120 милиона долара, а Србија дупло више.

Руси долазе двапут годишње на по 20 дана! Ово је бања у Србији у којој има највише СТРАНАЦА (ФОТО)

У то време републике СРФЈ су имале могућност да се самостално задужују. Зајмове су одобравале међународне финансијске институције, а кредити су првенствено ишли на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија...

- Дуг државе је 1978. био скроман, а онда је почео да расте све до 1983. Потом су задуживање онемогућиле санкције, а нису отплаћиване ни многе спољне обавезе - каже економиста Млађан Ковачевић.

Србија обавезе према кредиторима из периода СФРЈ није отплаћивала од маја 1992. до априла 2002. Споразуме о њиховом регулисању са Париским и Лондонским клубом и са Светском банком закључила је од 2001. до 2005. Србији из времена Тита у овој години долази на наплату 340 милиона евра кредита. Лондонском клубу треба да вратимо 151 милион евра, Париском клубу 121 милион евра и Светској банци 65 милиона.