Топлотне пумпе постају све популарнији извор грејања: Због уштеде људи масовно почели да их користе - уколико се погрешно подесе, настаје проблем

Истраживачи са ETH у Цириху спровели су највеће теренско испитивање до сада, анализирајући рад 1.023 топлотне пумпе у 10 европских земаља, укључујући Немачку, Француску, Данску, Велику Британију и друге.

Циљ истраживања, објављеног у часопису "Натуре Communications", био је да се успостави стандардизован систем за поређење перформанси различитих јединица, упркос разноликости објеката у којима су инсталиране.

Прикупљени подаци долазили су искључиво од једног произвођача, али научници претпостављају да се налази могу применити и на друге брендове, јер су алгоритми базирани искључиво на физичким параметрима попут температуре протока и потрошње енергије.

Истраживање је открило велике разлике у ефикасности: најгоре подешене јединице биле су и до три пута мање ефикасне у односу на оне најбоље подешене.

Посебно је забрињавајуће што чак 17% топлотних пумпи ваздух-вода није испуњавало европске стандарде ефикасности.

Зашто топлотне пумпе нису биле ефикасне?

Као један од главних узрока овог проблема, истраживачи су идентификовали неправилно подешене грејне криве, као и неадекватну величину уређаја - сваки десети систем био је превелик, док је 1% био превише мали.

Професор Торстен Стаке са Техничког универзитета у Цириху истакао је да, иако су били свесни могућих грешака при планирању и конфигурацији, ипак су изненађени обимом утицаја тих грешака на реалну ефикасност.

У посебној студији о топлотним пумпама спроведеној 2023. године у Швајцарској, уз подршку индустријских партнера и државних институција, Тобијас Брудермилер и његов тим анализирали су потрошњу електричне енергије 410 домаћинстава са паметним бројилима.

Откривено је да је код 41% грејна крива била постављена превисоко, што је резултирало непотребно високим температурним скоковима.

У 36% случајева, активиран је ноћни режим снижене температуре, што је доводило до непотребног хлађења објеката ноћу и интензивног загревања ујутро.

Код 26% уређаја праг за укључивање био је сувише висок, због чега су радили дуже него што је било потребно с обзиром на спољну температуру.

Шта је решење?

Брудермилер сматра да је стандардизација дигиталног надзора топлотних пумпи широм Европе кључна за повећање ефикасности током целог животног века уређаја.

Коришћење паметних бројила и сензора омогућава прецизну контролу рада система, чиме се крајњим корисницима пружају смернице за оптимизацију и смањење трошкова.

Подаци у реалном времену омогућиће корисницима да боље разумеју рад својих уређаја, побољшају задовољство и убрзају усвајање ове технологије, што би додатно допринело остваривању климатских циљева, оцењују стручњаци.

Извор: Србија Данас/gradjevinarstvo.rs