Ево одакле ће стизати нафта у Србију кад се уведу санкције НИС-у - Они су наша најјача веза

-Претпостављам да НИС ужурбано набавља и попуњава резерве сировом нафтом, док траје тренутна ситуација. Добили смо време од месец и по дана да све уредимо по захтеву САД, тако да ће набавка у међувремену функционисати све до момента док санкције не прораде - оцењује Небојша Атанацковић, некадашњи већински власник Нафте АД, компаније која је увозила сирову нафту и прерађивала је у НИС-у.

Он сматра да снабдевање нафтом за сада није угрожено и додаје да је једина озбиљна веза за снабдевање сировом нафтом Јадрански нафтовод - Јанаф.

Подсетимо, Министарство финансија САД увело је 10. јануара санкције Нафтној индустрији Србије у оквиру новог пакета свеобухватних мера против руских интереса у вези са ратом у Украјини. Газпром и Газпром Нефт власници су 56 одсто удела НИС-а, а америчка страна од српске компаније тражи потпуни излазак руског капитала. Наша држава има рок до 25. фебруара да заврши са свим операцијама.

Када је реч о расту цена и несташици горива, Небојша Атанацковић каже да не би имало смисла да се по овом основу подижу цене на пумпама - док санкције не почну да важе.

-Све до последњег момента не би смело ништа да се мења. Међутим, никад се не зна. У принципу је цела ситуација са ценама код нас доста компликована, јер цене наводно одређује Министарство трговине. Ту пре свега мислим на цене деривата које се тренутно формирају петком. Оне не зависе од цене сирове нафте, нити од трошкова и зараде НИС-а, већ од цене деривата на Медитерану. Тачније, од неколико великих трговаца који ту цену формирају и према њој се одређује и ова цена коју плаћамо на пумпама, а која је увећана за акцизе и све остало - истиче Атанацковић.

Уколико би санкције почеле да се примењују, он оцењује да ће све даље зависити од Јанафа и хрватске стране која ће се, према његовом мишљењу, сигурно придружити санкцијама, као и Европска унија у целини.

-За сада знамо да ће санкције пратити Американци, који су их тражили, и Британци. У Европској унији се још увек нико није изјаснио, али ће највероватније када (и ако) санкције заживе Хрвати рећи да их прихватају и да сирова нафта више неће ићи са Јадрана до Панчева - додаје.

У том случају, како каже Атанацковић, полако ће се испоручивати и трошити резерве сирове нафте и деривата.

-Алтернатива је да рафинерија настави да ради у неком смањеном капацитету, са домаћом сировом нафтом из Баната која је нешта другачијег састава. Претпостављам да ће тиме моћи ће да се задовољи 15 до 20 одсто наших потреба. Осталих 80 процената могло би да се довози цистернама - објашњава Небојша Атанацковић.

Са смањеним капацитетом рафинерије и домаћом нафтом Србија би могла да се снабдева до нивоа од 20 до 30 одсто укупних потреба, док би остатак долазио из већ готових деривата којим се покрива домаће тржиште.

Ипак, тиме би, према мишљењу саговорника, била покривена само половина потрошње.

-Деривати би могли да стижу, пре свега, од Мађара из МОЛ-а, као и сада што снабдевају своје пумпе у Србији. Они имају добру рафинерију нафте у Будимпешти. На тај начин би радили и други који - ако не купују у НИС-у - довозе. Могуће је да ОМВ допрема из своје рафинерије код Беча. Ако узмемо у обзир да имамо снабдевање тржишта са 30-40 одсто мимо НИС-а, онда би друге компаније и даље истим каналима могле да довозе дизел и бензин на своје пумпе, и то би нам покрило део потрошње - закључује Атанацковић.