У СЛОВЕНИЈИ СВАКИ ДЕСЕТИ РАДНИК ИЗ ИНОСТРАНСТВА: Највише их је из Србије и БиХ
Кључни проблем словеначке привреде је што Словенији недостаје радне снаге да би одржала високе стопе економског раста.
Ово је изјавио је министар привреде Словеније Здравко Почивалшек у разговору с челницима неколико компанија у страном власништву.
Према подацима државне статистичке канцеларије, крајем прошле године у Словенији је било 885.700 радно активних особа, међу којима и 87.700 странаца, што значи да је готово сваки 10. запослени странац.
ПОТРАЖЊА ЗА СЕЗОНЦИМА, ДОБРЕ НАДНИЦЕ И УСЛОВИ РАДА: Дневно могу да зараде између 1.600 и 2.500 ДИНАРА
Водич за будуће предузетнике: Уз ових пет савета ЗАРАДИТЕ ДОДАТНИ НОВАЦ
Највише их из Босне и Херцеговине (42.000), а затим из Србије (око 11.000).
Следе радници из Хрватске, али је разлика што Хрватима за запошљавање у Словенији више не требају радне дозволе с обзиром на чланство Хрватске у Европској унији. Око 7.100 запослених у Словенији је с Косова, а око 6.000 из Македоније.
Запошљавање из трећих држава од 2015. године олакшава правило по коме они дозволу за рад и боравак могу добити у општинама, дипломатским представништвима у иностранству или преко агенција за запошљавање па је пораст запослених странаца задњих година врло велики. Почивалшек је рекао да се интерес страних инвеститора за отварање нових радних места у Словенији знатно повећао јер се грађевинске и друге дозволе добијају много једноставније него пре, али да је и даље за Словенију велики проблем недостатак радне снаге.
Зато је главна брига садашње владе како да осигура довољан број радника на тржишту рада, али и да се остане конкурентан када се ради о платама запослених, истакао је министар у разговору с представницима страних инвеститора у Деканима код Копра.
Питање додатне радне снаге, по оцени Почивалшека, могло би се решити стимулативним мерама на подручју плата, укључивањем више младих на тржиште рада, додатним радом пензионера и привлачењем незапослених с бироа , али и увозом радне снаге из других земаља, па и трећих држава изван ЕУ-а, чега се не треба бојати. Највише је запослених странаца у грађевинарству, али често се ради о онима које словеначке компаније одмах прослеђују на рад у друге чланице ЕУ, што у неким случајевима изазива и незадовољство у суседним државама
Пазите шта радите на послу: Опрезно с порукама које шаљете шефу и заборавите на емотиконе
Грађевинац хтео да покаже ћерки шта значи "Инфлуенсер", па развио одличан бизнис (ФОТО)
Милош је хтео да буде ПРОФЕСОР, али посла нема: Сада живи на селу од ЈАГОДА које сам узгаја
Тако у Аустрији, грађевински синдикати тврде да је словеначка уобичајена пракса да се за послате раднике странце уплаћују порези и доприноси на минималну плату, чиме њихове компаније стичу конкурентску предност у односу на аустријске у неким секторима.