Cene goriva ostaju iste i pored pada cene nafte: Očekuje se novi skok dizela, prava opasnost tek dolazi - gorivo u regionu sve skuplje, ako Ormuz ne proradi uslediće cunami

Dok se svet i dalje trese zbog rata na Bliskom istoku, posledice se već jasno prelivaju na Balkan - i to tamo gde građani udar najbrže osete: na benzinskim pumpama. Cene goriva u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini poslednjih nedelja kreću se pod snažnim pritiskom globalnog tržišta nafte, a zajednički imenitelj svuda je isti: strah od poremećaja snabdevanja i nestabilnost oko Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih energetskih prolaza na svetu. Reuters navodi da je zatvaranje Hormuza prethodnih nedelja izbacilo iz tokova oko 12 do 15 miliona barela dnevno, odnosno do 15 odsto globalne ponude, što je izazvalo istorijski skok cena nafte i goriva, dok je u sredu, 8. aprila, došlo do naglog pada cena nafte nakon najave dvonedeljnog primirja i uslovnog otvaranja moreuza. Ipak, analitičari upozoravaju da geopolitička premija ostaje i da tržište i dalje računa sa ozbiljnim rizikom.

Najnoviji podaci pokazuju da se cene u regionu više ne kreću ravnomerno. U Hrvatskoj je benzin na datum 6. april bio oko 1,68 evra po litru, dok je dizel stigao do oko 1,88 evra. U Sloveniji je benzin bio oko 1,62 evra, a dizel oko 1,81 evro po litru. U Crnoj Gori su od 7. aprila sve vrste goriva poskupele, pa je Eurosuper 95 skočio na 1,59 evra, a evrodizel na 1,78 evra. U Severnoj Makedoniji je i dalje najniži nivo među upoređenim državama: EUROSUPER BS-95 iznosi 1,35 evra, dok je dizel oko 1,59 evra po litru. U Bosni i Hercegovini, prema poslednjem ažuriranju od 6. aprila, benzin je oko 2,84 KM odnosno približno 1,45 evra, dok je dizel oko 3,60 KM, odnosno približno 1,84 evra po litru.

Kada se ove brojke stave jedna pored druge, vidi se vrlo jasna slika: najskuplji dizel trenutno je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, dok je Severna Makedonija i dalje najjeftinija kada je reč o benzinu i među najpovoljnijima za dizel. Crna Gora se ubrzano približava skupljim tržištima, dok je Slovenija ostala nešto ispod hrvatskog nivoa, ali i dalje visoko u odnosu na ostatak regiona. To znači da razlike među državama više ne zavise samo od nabavne cene sirove nafte, već sve više od toga koliko koja vlada interveniše kroz akcize, PDV, marže i administrativna ograničenja.

Upravo tu se vidi i najveća razlika u pristupu. Hrvatska je produžila kontrolu cena goriva do 20. aprila i nastavila sa smanjenim akcizama i ograničenim maloprodajnim maržama kako bi ublažila udar globalne nestabilnosti. Crna Gora takođe otvoreno poručuje da bi cene bez smanjenih akciza bile još znatno više. Severna Makedonija je otišla najdalje u poreskom rasterećenju: uz nove cene, vlasti su zadržale sniženi PDV od 10 odsto i dodatno smanjile akcize, upravo da bi zadržale najniže cene u regionu. Drugim rečima, tamo gde država agresivnije interveniše, udar na građane je sporiji i blaži - ali ni to ne može potpuno da neutrališe globalni šok ako potraje.

Bosna i Hercegovina je poseban slučaj, jer je tržište fragmentisanije i manje zaštićeno jedinstvenim državnim merama. Zvanični i medijski podaci već nedeljama ukazuju na pojačane inspekcije i kontrolu marži u oba entiteta, dok su pokušaji da se građanima pomogne kroz smanjenje akciza ostali blokirani. To praktično znači da BiH mnogo direktnije oseća skokove sa međunarodnog tržišta, a upravo zato su i oscilacije na pumpama izraženije i politički osetljivije.

Slovenija se, s druge strane, našla u nezgodnoj poziciji između relativno visokih cena i problema u snabdevanju. Reuters je još 22. marta izvestio da je ta zemlja privremeno ograničila kupovinu goriva po vozilu nakon što su pojedine pumpe ostale bez zaliha, što pokazuje koliko brzo panika i logistički problemi mogu da pretvore tržišni šok u realan problem na terenu. To je važno i za ostatak regiona, jer Balkan ne reaguje samo na samu cenu barela, već i na ponašanje trgovaca, transportne tokove i psihologiju potrošača. Čim tržište proceni da bi snabdevanje moglo da bude otežano, raste i pritisak na pumpe.

Suština veze sa Bliskim istokom je jednostavna, ali brutalna: ako Hormuz nije bezbedan, gorivo u regionu gotovo sigurno ide naviše. Reuters navodi da kroz taj moreuz prolazi oko 20 odsto svetske nafte, a da je samo pretnja njegovim zatvaranjem bila dovoljna da Brent skoči do skoro 120 dolara, dok su pojedine fizičke isporuke sirove nafte dostizale i nivoe blizu 150 dolara po barelu. Istina, jutros je došlo do naglog pada ispod 100 dolara nakon objave o dvonedeljnom primirju, ali taj pad više liči na olakšanje tržišta nego na kraj opasnosti. Čak i Reutersovi sagovornici upozoravaju da bi "geopolitička premija" mogla ostati ugrađena u cenu i narednih nedelja, pa i meseci.

To je razlog zbog kojeg sadašnje cene u regionu ne treba posmatrati kao konačne, već kao prolaznu sliku tržišta koje pokušava da uhvati ravnotežu. Ako se primirje održi i protok kroz Hormuz zaista počne da se normalizuje, pritisak na pumpe u regionu mogao bi postepeno da oslabi. Ali ako dogovor pukne, Balkan bi mogao da dobije novi talas poskupljenja, i to prvo kroz dizel, jer on najbrže prenosi šok na transport, logistiku, poljoprivredu i na kraju cene robe u prodavnicama. Upravo zato dizel danas nije samo pitanje za vozače, već indikator mnogo šireg udara na celu ekonomiju.

Za građane Srbije i regiona to u prevodu znači sledeće: pumpa je postala direktna produžena ruka geopolitike. Kada na Bliskom istoku sevnu rakete, posledice se vrlo brzo preliju na rezervoare, prevoz robe, cenu hrane i troškove života. Zato sada više nije glavno pitanje samo gde je gorivo trenutno jeftinije, već koja država ima dovoljno fiskalnog prostora da zaštiti građane ako kriza potraje. U ovom trenutku Severna Makedonija izgleda najotpornije po pitanju maloprodajne cene, Hrvatska i Crna Gora pokušavaju da amortizuju udar administrativnim merama, Slovenija balansira između cene i snabdevanja, dok je Bosna i Hercegovina pod najvećim rizikom da volatilnost sa svetskog tržišta najdirektnije pogodi krajnje kupce.

Srbija Danas/Nenad Đukić