Више туриста, али по коју цену? Због рата на Блиском истоку масовно долазе у Европу, међутим, прети један озбиљан проблем
Због сукоба на Блиском истоку туристи све чешће бирају Европу као сигурну дестинацију, док регион свакодневно губи стотине милиона евра. Ипак, нагли прилив путника могао би да донесе и неочекиване изазове за европске земље.
Рат на Блиском истоку и у региону Персијског залива озбиљно погађа туризам, али истовремено отвара и прилику, као и одређени ризик, за европске дестинације.
Према подацима Светског савета за путовања и туризам (WTTC), сваки дан сукоба са Ираном значи губитак од око 550 милиона евра које би међународни туристи потрошили у том региону. Због тогасве већи број путника сада тражи сигурније алтернативе, а Европа се намеће као један од главних избора.
Блиски исток учествује са око 5 одсто у глобалним међународним доласцима и чак 14 одсто у транзитном саобраћају, па би последице кризе могле снажно да утичу на туристичку потражњу широм света, посебно у Европи.
"Европа је историјски посматрано доживљавана као стабилна и поуздана дестинација у временима глобалне неизвесности, а први показатељи сугеришу да се та перцепција није променила", каже Едуардо Сантандер, извршни директор Европске туристичке комисије.
Како истиче, једна од кључних предности Европе је безбедност, због чега се у несигурним временима додатно учвршћује њен статус поуздане дестинације за међународне туристе.
Медитеран као главни добитник
Унутар Европе, највећу корист могле би да имају медитеранске дестинације које нуде одмор на сунцу и мору, као и луксузна путовања.
"У наредним месецима видећемо преусмеравање туристичких токова ка дестинацијама које се сматрају безбеднијим", пре свега у западном Медитерану, али и у Латинској Америци и азијско-пацифичком региону", каже Хуан Молас, председник Шпанског туристичког одбора.
Он додаје да би додатни замах могле да добију и нове, растуће дестинације попут Албаније и Црне Горе. Шпанија се већ издваја као један од главних добитника ове ситуације.
„Главна европска тржишта - Велика Британија, Немачка, Француска и Италија, гледаће ка Шпанији са још већим интересовањем него раније", наводи Молас.
Сантандер указује и на друге трендове: могуће је јачање путовања унутар Европе, али и наставак интересовања туриста из других делова света. Такође, све више Европљана могло би да бира одмор ближе кући, нарочито ако авионске линије постану дуже или скупље.
Више туриста, али по коју цену?
Поставља се, међутим, питање да ли Европа може да поднесе додатни прилив туриста, имајући у виду већ присутну преоптерећеност појединих дестинација.
Према речима Сантандера, овај нови талас путника могао би да допринесе смањењу сезоналности туризма.
"Сезонски обрасци путовања у земљама Залива разликују се од врхунца туристичке сезоне у медитеранским дестинацијама. То би могло да продужи сезону и равномерније расподели број туриста током године", објашњава он.
Шпански туристички сектор већ ради на децентрализацији туризма, са фокусом на бољу расподелу посета, регулацију туристичких токова и јачање сарадње између јавног и приватног сектора.
WTTC наглашава отпорност туристичке индустрије упркос кризама, али и велики финансијски удар, губитак од 550 милиона евра дневно у туристичкој потрошњи на Блиском истоку. Председница WTTC-a, Глорија Гевара, истиче да супутовања и туризам међу првим секторима који осете последице геополитичких тензија.
Чак и краткотрајни поремећаји могу брзо довести до великих економских губитака за дестинације, компаније и запослене. Ипак, она верује даподршка влада путницима, кроз помоћ у смештају или организацију повратка кући, као и сарадња са туристичком индустријом, могу брзо вратити поверење.
"Наша анализа претходних криза показује да се туризам релативно брзо опоравља након безбедносних инцидената, у неким случајевима већ за два месеца", наводи Гевара.
Досадашње искуство потврђује да се туризам брзо враћа у нормалу после криза. Ипак, док се то не догоди,геополитички сукоби поново мењају мапу светских путовања.
Извор: Каматица