ПЕНЗИЈЕ РАСТУ ИЗ ГОДИНЕ У ГОДИНУ, БРОЈКЕ СВЕ ГОВОРЕ! Вучић пружа снажну подршку најстаријим суграђанима, ту су и додатна давања

Председник Србије Александар Вучић годинама уназад води општу кампању пружања једнократне новчане помоћи и подршке разним категоријама нашег становништва, повећања плата и пензија, па су се на том списку нашли млади, деца, родитељи, мајке, породиље, ђаци, студенти, али и наши најстарији суграђани, пензионери.

Према подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, пензије су у Србији у периоду између 2012. и 2021. године порасле за 30,9 одсто, али се ту раст није завршио. Државна давања настављају да расту.

У 2012. години пензионерски чек вредео је у просеку мање од 25.000 динара, што је по тада важећем курсу било око 203 евра. Затим је 2013. године просек месечних примања најстаријих порастао, на 25.357 динара, да би у децембру 2014. године, након почетка фискалне консолидације, просечна пензија пала, међутим и даље су просечна примања била већа од оних из 2012. године. Током 2017. године уследио раст од скоро 5 процената, па су пензионери крајем 2017. на шалтерима могли да подигну у просеку око 25.000 динара.

Нови скок од 5,36 одсто десио се и током 2018. године, па је просечна пензија износила више од 26.000 динара.  Пензије су расле и током 2019. године, да би већ наредне 2020. године достигле просечну вредност од 236 евра. Председник Србије Александар Вучић најавио је 2021. године још једну у низу помоћи пензионерима од 20.000 динара која је и исплаћена почетком 2022. године.

Поред тога, најављено је и повећање примања за најстарије грађане. Тако би просечна пензија до 2025. године у Србији требало да достигне чак 440 евра. Пензије у Србији расту уназад неколико година и сваке године наши најстарији грађани добијају и бонус. Током претходних година висина пензије знала је значајно и да пада, имајући у виду слабљење динара и нестабилан курс. 

Тако је 2014. године тадашњи премијер Србије, Александар Вучић, најавио планирану уштеду од плата и пензија. Он је тада изјавио да ће се смањење пензија извршити прогресивно у оквиру "тешких мера" за оне са већим пензијама, док су најстаријим суграђанима који добијају 25.000 динара, месечна примања остала нетакнута. 

- Трудили смо се да заштитимо најсиромашније, јер људи у Србији тешко живе. Знам колико је тешко. Настојали смо да их заштитимо јер ја гледам и људе, а не само папире - рекао је Вучић те године. Пензије су се смањивале у два наврата, а Вучић је тада поручио да ће највећи терет поднети пензионери чија примања прелазе 60.000 динара, а умањење ће бити 15 или 16 одсто. 

- Пензионери сигурно нису ни за шта криви. Криви су они који су нам уништили државу - објаснио је тада садашњи предсесник. Пензионер који је 2014. месечно примао 26.000 динара имао је умањење од 220 динара и убудуће је примао 25.780 динара. Онај који је примао 27.000, добијао је надаље 26.560, а ономе од 30.000 следило 28.900 динара.

Такође, као што смо већ напоменули, пензије које су тада биле 25.000 динара, нису додатно смањене. 

Међутим, већ 2018. године примања најстаријих грађана у Србији порасла су и пензионерима је враћен новац који је морао бити смањен због тешких мера 2014. године. У октобру 2018. године најављено је да ће пензије у просеку бити веће за 11,3 одсто у односу на 2014. годину када је Влада донела Закон о привременом умањењу пензија. 

Практично, примања свим пензионерима са октобарском пензијом, враћена су на ниво пре умањења, али и увећана за три повишице од 2014. године. Они који су имали најниже пензије имали су највеће повећање од 10,4 до 13,3 одсто. Око милион пензионера са примањима нижим од 25.000 динара практично је добило повишицу од 13,3 одсто у односу на 2014. годину.

Пензионери који су 2014. године добијали 35.000 динара су имали повећање од око девет одсто, односно нешто више од 38.000 динара. Најмање су добили пензионери са чеком од 120.000 динара, њихов проценат увећања износио је 8,4 одсто у односу на 2014. годину, што значи да су од тада примали 131.076 динара. 

Пензије су и од 2018. године значајно расле, па је тако просечна пензија 2020. године износила 236 евра, док је данас просечно примање пензионера више од 30.000 динара, што је значајно веће у односу на 2014. годину. Подсећања ради, од 2021. године почела је и "Швајцарска формула" за обрачун пензија која подразумева да се пензије усклађују једном годишње и то 50 одсто с инфлацијом и 50 одсто с растом зарада. 

Иако је било најављивано да би пензије од јануара 2022. године требало да расту пет одсто, повишица за ту годину, ипак није била већа. Имајући у виду раст инфлације, али и пад укупног броја пензионера у корист радника, у том тренутку реално је било за очекивати повећање примања најстаријих за око 6 одсто.

Свих 1,7 милиона пензионера процентуално је добило исту повишицу, а то је просечну пензију од 29.376 динара увећало за 1.760 динара на 31.140 динара у просеку. У односу на првобитну процену раста од 5 процената то је повећање за око 300 динара. Око 10.000 пензионера, колико их има пензију од око 30.000 динара, од 2022. године сваког месеца примало је око 1.800 динара више него претходне године.

- То је била пракса и свих претходних година. У међувремену никако не треба искључити могућност једнократне помоћи најстаријима - рекао је извор из Немањине 11.

Тако је председник Вучић најавио да би до 2025. године пензије могле да достигну чак 440 евра. Познато је такође и да су пензионери 2021. године добили још једну помоћ од државе у виду 100 евра који су уплаћени на рачуне у три дела. Најстарији грађани су у у септембру 2021. године добили 50 евра, а још 30 евра у новембру, а онда је на рачуне легло преосталих 20 евра државне помоћи. 

Како је било најављивано, почетком 2022. године наши старији суграђани су добили још 20.000 динара једнократне државне помоћи. У видео поруци објављеној на званичној Инстаграм страници председника наводи се да пензије расту "годину за годином, сваке године".

- Пре десет година затекли смо пензионере за просечном пензијом од једва 200 евра. Упркос тешким реформама успели смо да од тада повећамо пензије за око 25 одсто - рекао је Вучић у видео поруци. 

- Само у протекле четири године пензије су реално порасле за 14 одсто, док најстарији суграђани добијају једнократну помоћ из годину у годину и да нема разлога да се тако не настави - речено је у видеу.

Председник Вучић је тада истакао да смо овај раст постигли заједно. Крајем 2022. године измењен је и допуњен Закон о пензијском и инвалидском осигурању који предвиђа нови начин усклађивања пензија и осталих права из пензијског и инвалидског осигурања, којим је ојачана веза између економског развоја земље и раста стандарда корисника пензија.

Пензије ће се увећавати у зависности од учешћа нето пензија и увећања уз пензију у бруто домаћем производу, чија висина одређује да ли ће пензије бити усклађене према кретању зарада, потрошачких цена или по Швајцарској формули. С обзиром да је обрачунато учешће нето пензија и увећања уз пензију у БДП 9,3 одсто, дакле ниже од 10 одсто, од јануара 2023. године пензије и остала права из пензијског и инвалидског осигурања увећани су у проценту промене просечне зараде, односно за 12,1 одсто.

Већи приходи Фонда у 2023. години омогућили су и издвајање више средстава за побољшање друштвеног стандарда пензионера, тако да је за бесплатан опоравак пензионера у бањама, за културно-спортске манифестације и пакете солидарне помоћи у 2023.  издвојено 698,4 милиона динара, што је за 7,5 одсто више него у 2022. години. 

Просечна новембарска пензија 2022. године, након ванредног увећања од 9 одсто, износила је 33.742 динара, а након јануарског повећања из 2023. године од 12,1 одсто износила је око 37.825 динара.

Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је прошле године да ће прве увећане пензије за девет одсто, од 2. децембра 2022. године бити на рачунима пензионера који припадају категорији "самосталне делатности".

- Грађани и њихов животни стандард су у фокусу Владе Републике Србије и нећемо дозволити да актуелна економска криза и сви изазови са којима се суочавамо, утичу на квалитет њиховог живота. Зато, као што смо и обећали, идемо са повећањем пензија, плата у јавном сектору и минималне зараде. Већ данас, 2. децембра, пензионери који припадају категорији самосталних делатности ће добити за девет одсто веће пензије - рекао је тада министар Мали.

Министар је потом најавио да ће за девет одсто веће пензије 6. децембра добити они који припадају категорији војних и пољопривредних пензионера, док ће 10. децембра бити исплаћена категорија "запослени", која броји највише пензионера.

- Посебно радује што се средства за ове увећане пензије издвајају из будзета Фонда ПИО који бележи бољу наплату доприноса и има више новца - рекао је Синиша Мали.

Потпредседник Владе је подсетио да су пензије повећане од 1. новембра 2022. године за девет одсто, али и нагласио да од 1. јануара 2023. године следи ново повећање од чак 12,1 одсто, чиме долазимо до тога да ће просечна пензија у 2023. години бити за 20,8 одсто већа у односу на 2022. годину.

Он је нагласио и да пензије расту из године у годину, иако скоро три године траје криза у свету, прво проузрокована пандемијом, а потом и дешавањима у Украјини. 

- И поред свих изазова са којима се суочавамо наше јавне финансије су стабилне и сва повећања примања грађана неће угрозити њихову стабилност - нагласио је министар Мали.

Он је рекао и да се према пројекцијама Министарства финансија очекује да просечна пензија у децембру 2022. године буде 287,2 евра, а у децембру 2023. године 322 евра.

- Морамо да водимо рачуна о пензионерима, да их подржавамо, да будемо уз њих. Сва обећања која смо дали смо испунили у дан и у динар. Као што је председник Александар Вучић својевремено обећао да ће просечна плата у Србији бити 500 евра, и то смо испунили, сада нам је циљ да до краја 2026. године просечна плата буде хиљаду евра, а пензија између 420 и 450 евра - нагласио је Мали.

- Дакле, настављамо да бринемо о грађанима, да штитимо њихов животни стандард. Зато што смо се домаћински понашали и водили одговорну економску политику сада имамо довољно новца и за повећање пензија и плата и минималне зараде. То је одговорна политика и одговорно вођење јавних финансија, и од тога нећемо одустати - закључио је Синиша Мали.

Министар финансија Синиша Мали осврнуо се у објави на свом налогу на друштвеној мрежи "Threads" на реакције на његову изјаву по којој ће у следећој 2024. години, у односу на децембар 2021. године, пензије кумулативно бити повећане за више од 55 одсто, а у којима се наводи да су "стручњаци" збуњени овом рачуницом.

- С обзиром на то да "стручњаци" не знају да изведу рачуницу, урадићу то уместо њих. Дакле, пензије су повећане током 2022. године два пута, у јануару 5,5 одсто, па ванредно у новембру 9,0 одсто. Затим су индексиране почетком 2023. са 12,1 одсто, а у октобру 2023. ће бити додатно повећане за 5,5 одсто - навео је Синиша Мали.

Додао је да се осим тога очекује усклађивање пензија у 2024. од 14,6 одсто.

- Таквом динамиком индексације, остварује се кумулативни раст пензија од 55,8 одсто у односу на децембар 2021. године. Подсетићу тзв. стручњаке и да ће просечна пензија у јануару следеће године износити 389 евра, док је 2012. године износила 204 евра - навео је Мали.

Подсетимо, председник Србије Александар Вучић најавио је ванредно повећање пензија за 5,5 одсто од 1. октобра 2023. године којим ће просечна пензија достићи скоро 40.000 динара.

Председник Србије Александар Вучић објавио је, како каже, вест која ће обрадовати 1.646.000 пензионера.

- Идемо на раст пензија од 5,5 одсто од 1. октобра, а од 1. јануара 2024. додатних 14,6 одсто, што је преко 21 одсто кумулативно - рекао је Вучић. Истакао је да ће између 25. новембра и 5. децембра бити исплаћено по 20.000 динара сваком пензионеру мимо овог повећања од преко 21 одсто. Сви ће добити додатних 20.000 динара, што ће посебно обрадовати пензионере са нижим пензијама, каже Вучић.

Некима је, како додаје, то цела пензија, некима половина или трећина. Он је рекао да је то трошак од 285 милиона евра за државу, и да је у питању велики новац.

Захваљујући новим мерама и помоћи државе, просечна пензија у Србији иде на око 45.390 динара у просеку! И то врло брзо. На нову линеарну повишицу ће имати право сви најстарији грађани, њих око 1,65 милиона. До краја године пензионерима стиже и по 800 динара од бесплатних акција које су добили од државе пре десет и више година. Повећање пензија следује свих 1,6 милиона пензионера.

Најављена су два повећања пензија, прво ванредно у 2023. години и потом редовно од јануара 2024. године: 5,5 одсто од 1. октобра 2023. године и 14,6 одсто од 1. јануара 2024. године.

Тако би просечна пензија која сада износи 37.825 динара, већ од октобра требало да буде непуних 40.000 динара, што је повећање од око 2.000 динара у просеку, а у јануару наредне године би ишла на 45.500 динара што је око 8.000 динара повећање у просеку. И то све у оквиру нових мера помоћи државе.

Пензије су последњи пут повећане у јануару 2023. године и то за 12,1 одсто. Претходно повећање било је у новембру прошле године, око 9 одсто, и са два повећања, просечна пензија је увећана за око 7.000 динара.

У Србији тренутно живи 1,65 милиона пензионера. Од 70.400 пензионера који имају примања до 10.000 динара, са новим повишицама могу да рачунају на додатних око 2.000 динара. За групу пензионера чији месечни буџет износи до 20.000 динара примања ће бити већа око 4.000 динара.

За групу пензионера који примају до 30.000 динара очекује се повишица од око 50 евра и то је износ на који треба да рачуна највећи број пензионера. За оне чија се примања крећу између 50.000 и 100.000, њима ће пензија бити већа од око 10.000 до око 20.000 динара.

У току је и пријава за пензионерске картице, са којима ће наши старији грађани моћи да добију попусте у продавницама. Од података је потребно уписати ЈМБГ, број телефона или мејл адресу. Захтев за издавање пензионерске картице пензионери могу поднети електронски на сајту Фонда ПИО или у филијали тог Фонда где ће запослени у Фонду помоћи пензионерима и за њих попунити електронски захтев.

Кориснику који користи пензионерску картицу приликом плаћања роба и услуга Фонд ће додељивати бодове преко сарадње са Пореском управом, од које ће добијати податке.

На основу прикупљених бодова, корисник пензионерске картице ће моћи да оствари одређене погодности као што су попуст, поклон или нешто друго, код даваоца погодности. Фонд ће водити евиденцију о додељеним и утрошеним бодовима, а додељени бодови се неће моћи заменити за новац, те су непреносиви на друга лица.

Сви пензионери који до сада нису продавали бесплатне акције, које су од државе добили пре више од 10 година, до краја године треба да очекују око 800 динара дивиденде.

НИС је објавио да стиже 600 динара за пет акција од НИС-а. О детаљима исплате компанија ће се накнадно огласити. Недавно је најавјена и дивиденда коју ће исплатити Телеком. По основу 31 деонице, на рачуне акционара ове компаније ће бити уплаћено још око 226 динара нето укупно.