Зашто су алтернативни инвестициони фондови главна тема у Србији? Носе са собом ризик, али и огромну добит

Пет година касније, односно пре две недеље, Скупштина је усвојила измене и допуне Закона о алтернативним инвестиционим фондовима што их опет враћа на мапу српског инвестиционог тржишта.

Док већина новац оставља у банкама или испод сламарице, свега око 55.000 људи инвестира свој новац у алтернативне инвестиционе фондове. С једне стране имате мали ризик и исту толику добит (банке/сламарица), док инвестирање у алтернативне инвестиционе фондове са око 55.000 инвеститора генерише 80 милиона евра (према подацима закључно са 31. октобром).

Шта су заправо АИФ?

У закону је алтернативни инвестициони фонд дефинисан као инвестициони фонд који прикупља средства од инвеститора са намером да их инвестира у складу са утврђеном политиком улагања у корист тих инвеститора, а за који се не захтева дозвола за рад у смислу закона којим се уређује организовање и рад отворених инвестиционих фондова са јавном понудом.

Да упростимо, за оне који улажу: Вредност инвестиционе јединице је вредност фонда подељена са бројем јединица.

Друга кључна ствар за разумевање како функционишу алтернативни инвестициони фондови јесте свесност улоге портфолио менаџера у фонду појашњава за Телеграф професор Драган Лончар са Економског факултета.

- Портфолио менаџера у фонду мој новац усмерава у одређене инвестиције које могу бити акције, обвезнице, инструменти тржишта новца, депозити у банкама, непокретности, удео у другим компанијама.

Идеја портфолио менаџера је да инвестира негде и да увећа вредност имовине фонда. Идеја мог улагања, ако говоримо из перспективе малих улагача је да зарадим на увећаној вредности моје инвестиционе јединице - поручује професор.

За разлику од банака, где ћете рецимо остварити 3% на орочену штедњу, улагање у АИФ је улагање са ризиком јер све зависи од одлуке менаџера ,,где да инвестира ваш новац".

- Тренутно у Србији према Народној банци имамо 15,5 милијарди евра штедње, 70 посто је девизна штедња, а 30 посто динарска. Очигледно је да постоји доста капитала који се делимично може преусмерити из депозита банака у ове врсте улагања. Људи могу да остваре принос, направе калкулацију и процене да ли им је интересантно - поручује професор Лончар.

Ко може да улаже у АИФ?

Иако делује да у АИФ улажу само ,,крупни" инвеститори, заправо улагач можемо бити и ми и ви, односно свако физичко лице. Заправо, од око 55.000 инвеститора, практично је 95 посто малих поручује Марко Јанковић, директор Комисије за хартије од вредности.

Иако сте мали улагач за ширу популацију, као физичко лице нисте ограничени на минимум улагања.

На питање где Срби најчешће инвестирају свој новац, Јанковић каже за Телеграф да смо ту врло подељени.

- Људи који су конзервативни, који су прошли кризе деведестих, воле сигурније инвестиције и они доминанто држе депозитни новац у банкама до осигураног износа 50.000 евра, у сламарици или у нектетнинама.

Имамо један читав низ софистициранијих млађих инвеститора који добро знају да идентикфукују ризике и прилике у инвестирању, и траже овакве прилике које дају сигурност и веће стопе прилива у односу на депозите.

Како време пролази имамо једну категорију инвеститора који су потпуно спремни да ризикују, од крипто токена до потпуно ризичних бинарних опција. Пошто су оне врло, врло ризичне покушавамо да за њих креирамо неке прозводе који ће омогућити заштиту али и принос, који ће ту једну категорију инвеститора привући ка српском тржишту капитала.

Видимо да интересовање инвеститора полако расте, у свим категоријама, од грађана до привреде, па и страних инвеститора - појашњава Јанковић.

Колико АИФ постоји у Србији?

Тренутно на српском тржишту постоји 8 алтернативних инвестиционих фондова, 4 отворена и исто толико затворених. Кључна разлика је у управљању вашим новцем:

Док код отвореног АИФ-а, инвеститори у сваком тренутку могу захтевати откуп својих јединица, код затвореног типа то није случај.

Окосницу АИФ у Србији чине два друштва за управљањем фондова у власништву банака: Рајфајзен и Банца Интеса.

- Рајфајзен је већ 14 година највеће друштво за управљање фондовима на нашем тржишту, Интеса је прешла неку цифру од 500.000 милиона евра по управљању у свим фондовима. Друштва за управљање фондовима, која су у власништву банака, чине окосницу и то и није лоша ствар с обзиром на то да су банке у могућности да понуде бољу услугу клијентима - прича директор Комисије за хартије од вредности.

Српско тржиште има још два отворена АИФ са јавном понудом, основаних од стране Виста Рице - један је општи а други цорпорате, и практично остала четири која се баве Вентуре цапитал страном (један од њих је Телеком који улаже у стартапе).

Фондове обично воде људи који су добро упознати са српским тржиштем капитала, или су професори, брокери и сами су били инвеститори...

Јанковић поручује да ће измене Закона сигурно отворити пут за више АИФ, али и да то оцењује као добру ствар.

- Имамо још једну банку која је у креирању инвестиционог фонда, имамо два захтева за формирање друштава за управљање инвестиционим фондовима, биће спремни крајем године и кренуће са оснивањем својих фондова, имамо најаве већ постојећих друштава за управљање, сигурно ћемо доћи до цифре од њих 15.

Ја бих рекао да је то добро јер није сваки фонд креиран за сваког инвеститора. Сваки фонд кроз проспект и правила постојања дефинише своје аспекте пословања, у шта ће инвестирати, до којих лимита, суштина је да отворени алтернативни инестицони фондови иду на прилично конзервативне инвестиције: обвезнице, депозите, у државне хартије од вредности и слично - прича Јанковић и даје своје прогнозу за наредни период:

- Очекујем да ће се у наредном периоду оснивати затворени инвестициони фондови који ће ићи у специфичне пројекте. Изградњу некретнина, нешто слично томе, одредиће једну специфчну област или пројекат и посветиће се инвестирању само њега. Оно што очекујем јесте да ће та индустрија расти, можда сам и превише амбициозан када кажем да ће бити 15 фондова, али сматрам да ће тај њен развој полако помоћи и развој привреде у Србији будући да већ имамо неколико фондова који се баве инвестирањем у стартапе и сматрам да ће то бити актуелно током година.

Покушаћемо да креирамо још  неке производе који ће бити посебно атрактивни алтернативним инветиционим фондовима, фондовима који се баве некретнинама, па се надам да ће и сама индустрија препознати интерес - закључује директор Комисије за хартије од вредности.

Какве измене доноси усвојени Закон?

За почетак, смањује се износ са 50.000 евра на 5.000 евра као једног од услова које је потребно да испуни мали инвеститор како би се могао сматрати полупрофесионалним инвеститором који може да улаже у све врсте ових фондова, осим законом прописаних изузетака.

Исто тако, процењено је да обавезни износ уплате полупрофесионалног инвеститора у алтернативни инвестициони фонд приватног капитала није прилагођен економском стању у Републици Србији и да би смањење обавезног износа улагања полупрофесионалног инвеститора у уделе једног алтернативног инвестиционог фонда приватног капитала са 250.000 на 50.000 евра омогућило значајнији обим активирања приватног капитала ради повећања броја инвестиција у иновативна друштва, мала и средња предузећа, као и развој домаћег тржишта капитала.

У циљу олакшавања услова за оснивање затворених фондова који имају својство правног лица и који се оснивају у форми друштва са ограниченом одговорношћу или акционарског друштва, овим изменама се повећава износ основног капитала изнад којег такви фондови морају имати дводомно управљање са 200.000 евра на 10.000.000 евра.

И сада долазимо до посебно занимљиве ставке.

Наиме, ко улаже у алтернативне инвестиционе фондове има право на порески кредит до 50 осто на годишњем нивоу (односно ослобођење) али само у случају да у тој години или у наредне три године не отуђи акције или уделе у АИФ - што до скоро није био случај.

- По мени је добро да је инвестициони период продужен на минимум три године. Људи уложе у новембру, децембру, стекну пореску олакшицу од 50 посто и повуку новац у јануару, и онда продају своју инвестициону јединицу, није стимулисало искрено инвестирање - појашњава измене Закона професор Лончар.

Такође, истиче да ако инвеститор прода своју инвестициону јединицу пре задатог рока, сада мора да плати порез заједно са каматом.

- Преузима се инвестициони ризик, дајеш поверење - додаје професор.

Професор поздравља и измену Закона која налаже да се организује јединствени центар заложног права на инвестиционим јединицама што раније није био случај.

- То значи да ја своје улагање могу да искористим као залог за узимање банкарског кредита рецимо - појашњава Лончар.

Србија Данас/Телеграф